Узгој маргиналних усева за производњу хране

Климатске промене значајно утичу на пољопривреду у Централној Европи, утичући на приносе усева, здравље земљишта, доступност воде и управљање штеточинама и болестима. Регион доживљава пораст температуре, промене у обрасцима падавина и чешће екстремне временске догађаје, као што су суше и поплаве. Табела 1 показује промене температура, падавина и вегетационог периода у средњој Европи током прошлог века, на основу података неколико научних студија:

Табела 1. Промене климе током протеклог века у средњој Европи

Главни проблеми узроковани климатским променама у биљној производњи углавном су узроковани променама у расподели падавина и порастом температура. Ово затим утиче на друге факторе, као што су ризик од ерозије земљишта, испирање хранљивих материја, промене у заједницама корова и појава раније ретких болести или штеточина. Преглед је дат у табели 2.

Табела 2. Главни проблеми узроковани климатским променама у биљној производњи

Стратегије у биљној производњи за смањење негативног утицаја климатских промена

Пољопривреда отпорна на климу укључује спровођење различитих стратегија које имају за циљ да помогну пољопривредницима да се прилагоде променљивој клими и побољшају своју производњу усева упркос изазовима које постављају климатске промене. Ове стратегије се могу применити у пољопривреди отпорној на климу како би се побољшала производња усева и помогло пољопривредницима да се прилагоде променљивој клими.

• Диверзификација усева и употреба усева отпорних на сушу: Пољопривредници могу да диверзификују своју производњу усева гајењем усева који толеришу различите климатске услове. Ово ће осигурати да други усеви и даље могу да успевају ако један усев пропадне због неповољних временских услова.

• Гајење усева или мешавина сорти: Мешавине усева се такође могу прилагодити променљивим климатским условима одабиром комбинација усева које су боље прилагођене локалној клими или коришћењем мешавина које су толерантније на специфичне стресове као што су суша, топлота или поплаве.

• Конзервациона пољопривреда: Ово укључује праксе као што су смањена обрада земљишта, покривни усеви и међукултура, који помажу у очувању влаге у земљишту, смањењу ерозије земљишта и повећању плодности земљишта.

• Ефикасно наводњавање: Ефикасни системи за наводњавање као што су наводњавање кап по кап и прскање могу помоћи пољопривредницима да сачувају воду и смање воду потребну за производњу усева.

• Управљање земљиштем: Одговарајуће праксе управљања земљиштем као што су испитивање земљишта, ђубрење и органска материја могу помоћи у побољшању квалитета земљишта, што може побољшати приносе усева.

• Плодоред: Пољопривредници могу да ротирају усеве како би помогли у управљању штеточинама и болестима и побољшали здравље земљишта.

• Пољопривредно шумарство: Ово укључује интеграцију дрвећа у пољопривредне системе, који могу обезбедити сенку, смањити ерозију земљишта и побољшати плодност земљишта.

• Коришћење информација о времену: Пољопривредници могу да користе информације о времену како би донели адекватне одлуке о времену садње, жетве и другим праксама управљања фармама.

• Употреба побољшаних сорти семена: Пољопривредници могу да користе побољшане сорте семена које су отпорне на штеточине и болести и прилагођене локалним климатским условима.

У наредном делу текста пажња је посвећена диверзификацији усева, употреби усева отпорних на сушу и гајењу усева или сортних мешавина. Остале наведене методе су део других поглавља.

Диверзификација усева и употреба усева отпорних на сушу: значај житарица за пољопривреду у условима променљиве климе

Климатске промене представљају значајне изазове за производњу житарица, укључујући повишене температуре, промену образаца падавина и чешће екстремне временске прилике. Генерално, житарице су група усева која се највише прилагођавају климатским променама. Међутим, неке житарице су боље прилагођене овим променљивим условима од других. Ево неколико примера житарица које су прикладне у условима промене климе:

Еинкорн пшеница (Triticum monococcum L.)

Истраживања су показала да ова пшеница има већу отпорност на сушу и пластичност од других савремених сорти пшенице. Ово је узроковано углавном зато што је коренски систем биљака дубок и то им омогућава приступ води из дубљих слојева тла, што је чини мање зависном од падавина. Поред тога, Еинкорн пшеница има дебео слој воска на листовима и стабљикама, што помаже да се смањи губитак воде кроз транспирацију. Према многим истраживањима, утврђено је да Еинкорн пшеница има већи принос у условима суше од других врста пшенице [32] .

Емер пшеница (Triticum diccocum (Schrank.) Schuebl.)

Triticum diccocum или емер пшеница је древна врста која се узгаја хиљадама година. Због неких карактеристика биљке, позната је по својој способности да толерише сушне услове и прилагодљивости. Коренов систем биљака има обиман коренов систем који може приступити води из дубљих слојева тла, што га чини мање зависним од падавина. Студије су показале да овај дубоки коренов систем омогућава пшеници да одржи раст и принос у условима суше [36] . Емер пшеница има дебео слој воска на листовима и стабљикама, што смањује губитак воде кроз транспирацију. Овај слој воска такође помаже у заштити биљке од високих температура и других утицаја околине [34] . Емер пшеница такође може да прилагоди свој осмотски потенцијал акумулацијом осмопротектора, као што су пролин и растворљиви шећери, као одговор на стрес од суше. Ово помаже у одржавању ћелијске равнотеже воде и спречава дехидрацију [18] . Биљке такође могу регулисати затварање стомата као одговор на стрес воде, што помаже да се смањи губитак воде кроз транспирацију. Због ове стоматалне регулације, емер пшеница може да одржи високе стопе фотосинтезе у условима суше [36] . Емер пшеница је обећавајући усев за регионе са ограниченим водним ресурсима и може бити драгоцено средство у решавању проблема оскудице воде и климатских промена.

Спелта (Triticum spelta L.)

Triticum spelta, такође позната као спелта пшеница, је још једна древна врста пшенице која се традиционално узгаја. Такође је позната по својој способности да толерише услове суше и пластичности. Пшеница спелте има широк коренов систем који може дубоко продрети у тло и апсорбовати воду из различитих слојева тла. Истраживања су показала да спелта има већу густину дужине корена од других врста пшенице, што јој помаже да приступи води из дубљих слојева земљишта и одржава раст у условима суше [31] . Као и емер пшеница, спелта има висок садржај воска на листовима, што смањује губитак воде кроз транспирацију. Истраживања су показала да овај слој воска помаже спелти да одржи статус воде и спречава дехидрацију у условима суше [7] . Други аспект је осмотско прилагођавање. Као одговор на стрес од суше, биљке могу акумулирати осмопротектанте, као што су пролин и растворљиви шећери. Ово помаже у одржавању ћелијске равнотеже воде и спречавању дехидрације [7] . Практична је и способност да се регулише затварање стомата као одговор на стрес воде, што помаже да се смањи губитак воде кроз транспирацију [31] .

Просо (Panicum milliaceum L.)

Просо је житарица које је веома прилагођена топлим и сувим условима, што је чини одличним избором за подручја са ограниченом доступношћу воде. Просо захтева знатно мање воде од житарица као што су кукуруз или пшеница. Просо имају влакнаст коренов систем који може да продре дубоко у земљиште и приступи води из различитих слојева земљишта [30] . Корисна је и способност увијања лишћа као одговор на стрес од суше. Овај механизам помаже у одржавању статуса воде и спречавању дехидрације у условима суше [2] . Просо такође може да подеси свој осмотски потенцијал акумулацијом осмопротектора, као што су пролин и растворљиви шећери [19] . Ефективно, такође може да регулише затварање стома као одговор на стрес воде, што помаже да се смањи губитак воде кроз транспирацију [3] .

Сирак (Sorghum bicolor L.)

Сирак је житарица топлих подручја који се широко узгаја због зрна и сточне хране. Традиционално се узгаја у сушним подручјима афричког континента. Широки коренов систем сирка може приступити води из дубљих слојева тла, што га чини мање зависним од падавина [19] . Биљке могу да увијају своје лишће као одговор на стрес воде, што помаже да се смањи губитак воде кроз транспирацију [2] . Као одговор на стрес од суше, сирак може да прилагоди свој осмотски потенцијал акумулацијом осмопротектора, као што су пролин и растворљиви шећери [29] . Сирак такође може регулисати затварање стома као одговор на стрес воде, што помаже да се смањи губитак воде кроз транспирацију. Због овакве регулације, сирак може да одржава адекватну стопу фотосинтезе у условима суше [22] . Сирак је перспективна култура за регионе са ограниченим водним ресурсима, али захтева релативно високе температуре за вегетацију. У европским условима, сазревање је могуће само у најтоплијим пределима. Такође почиње да се афирмише као зелена крмна култура, где се отклањају проблеми сигурности сазревања.

Хељда (Fagopyrum exculentum Moench.)

Хељда је псеудо-житарица прилагођена нижим температурама и може толерисати различите типове земљишта. Такође је релативно отпорна на штеточине и болести, што је чини културом са малим инпутима. Иако се генерално сматра усевом који захтева влажно земљиште, постоје докази да неке сорте могу бити релативно толерантне на сушу. Хељда има влакнаст коренов систем који може да продре дубоко у земљиште и приступи води из различитих слојева земљишта [26] . Биљке могу да увијају своје лишће као одговор на стрес воде, што помаже да се смањи губитак воде кроз транспирацију [37] . Способност прилагођавања осмотског потенцијала помаже у одржавању ћелијске равнотеже воде и спречавању дехидрације [39] . Утврђено је да хељда има релативно високу ефикасност коришћења воде, што значи да може произвести више биомасе по јединици употребљене воде од других усева [10] . Све у свему, хељда има известан потенцијал отпорности на сушу, али је потребно више истраживања да би се идентификовале специфичне сорте и услови под којима се најбоље понаша у условима суше.

Киноа (Chenopodium quinoa Willd.)

Киноа је издржљива житарица која може да толерише екстремне температуре, од смрзавања до високе топлоте. Такође захтева мање воде од других житарица и веома је отпорна на штеточине и болести. Киноа захтева много мање воде од других усева, што је чини погодном за подручја са малим падавинама и ограниченим наводњавањем. Може да преживи са само 250-300 мм падавина годишње, док је за многе друге усеве потребно најмање 500-600 мм [4] . Киноа се традиционално гаји у андском региону Јужне Америке, који карактеришу сушни услови [15] . Вековима се гаји у крајевима где други усеви не могу да расту због недостатка воде. Киноа је позната по својој способности да ефикасно користи воду, јер има малу површину листова и дубок коренов систем који јој омогућава приступ води из нижих слојева тла [38] . Киноа има јединствену стратегију за бекство од суше, где брзо сазрева и производи семе пре почетка сушних услова [4] . Свеукупно, толерантност киное на сушу и прилагодљивост сушним и полусушним регионима чине је перспективном културом за одрживу пољопривреду суочену са климатским променама и све већим недостатком воде.

Јечам (Hordeum vulgare L.)

Јечам је интересантна култура јер се традиционално гаји у региону Централне Европе. То је култура која је погодна за ниже температуре и може толерисати различите типове земљишта. Такође је релативно отпоран на сушу и захтева мање воде од других житарица као што су кукуруз или пшеница. Толеранција на сушу код јечма се може постићи кроз особине као што су дубоки коренови системи, смањена површина листова и повећана ефикасност коришћења воде [9] . Јечам такође може да покаже низ адаптивних одговора на климатске промене, укључујући промене у времену развојних фаза, промене у дистрибуцији и фенологији, и промене у расту и физиолошким процесима [27] . Јечам има релативно дубок коренов систем, што му омогућава приступ земљишној влази из дубљих слојева [23]. Јечам такође може повећати своју толеранцију на сушу регулацијом експресије гена, као што је експресија гена фактора транскрипције ДРЕБ1 [13] . Поменуте карактеристике јечма узрокују да биљке толеришу низ климатских услова, укључујући високе температуре и стрес од суше [6] .

Поменуте врсте житарица су боље прилагођене променљивим климатским условима и могу се узгајати са мање воде и мање уноса, што их чини идеалним за подручја са ограниченим ресурсима. Ови усеви су такође погодни за узгој у органској пољопривреди. Пољопривредници могу побољшати своју сигурност хране и побољшати своју отпорност на климатске промене промовисањем узгоја ових житарица отпорнијих на климатске промене.

Поред наведених својстава, која предодређују поменуте житарице за узгој у променљивој клими, могуће је искористити и њихову другу предност, која може да подржи њихов узгој. Ово су врсте житарица које имају доказане нутритивне предности. Осим плевичастих пшеница (еинкорн, емер, спелта), ово су намирнице без глутена.

Главна предност плевичастих врста житарица је висок садржај протеина у зрну, који чак и у условима органске пољопривреде достиже 15% и више. Са нутритивне тачке гледишта, висок садржај протоплазматских протеинских фракција је позитиван. Еинкорн и емер су неприкладни за прављење класичних производа од квасца; стога се користе у прехрамбеној индустрији за припрему других производа, као што су тестенине. Више информација је дато у табели 3. Најчешћи производ од јечма је пиво. Међутим, јечам је недовољно цењена сировина са становишта прераде хране јер се од њега може припремити широк спектар производа. Голи облици јечма су најпогоднији за прераду хране.

Табела 3. Специфичнoсти квалитет производа од плевичастих врста пшенице и јечма

Усеви наведени у табели 4 имају предност у томе што су сви употребљиви за производе без глутена. То су традиционалне културе од којих се производе многи традиционални прехрамбени производи. Међутим, многи од њих су непознати потрошачима у Европи, па је важно узети у обзир ову чињеницу када их пласирате на тржиште. Главни недостатак киное је висока цена.

Табела 4. Специфичности квалитета производа од плевичастих врста житарица

Узгој усева или мешавина сорти: могућности коришћења мешовитих култура за повећање отпорности на климатске промене

Мешавине усева или међукултура подразумевају сађење два или више усева заједно на истом пољу. Ова пољопривредна пракса може помоћи у ублажавању негативних утицаја климатских промена на производњу усева повећањем биодиверзитета и смањењем ризика од неуспеха при гајењу усева. Ево неколико начина на које се мешавине усева могу користити као средство против негативних утицаја климатских промена:

• Диверзификација биљне производње: међукултура омогућава гајење различитих усева на истом пољу, што може повећати отпорност система усева на утицаје климатских промена. На пример, студија спроведена у Кини открила је да мешање кукуруза са сојом повећава стабилност приноса и смањује ризик од неуспеха усева у поређењу са монокултуром.

• Побољшање здравља земљишта: мешавине усева могу побољшати здравље земљишта повећањем разноликости микроорганизама у земљишту и побољшањем кружења хранљивих материја. Ово може побољшати плодност земљишта и повећати продуктивност усева, што може помоћи пољопривредницима да се прилагоде променљивим климатским условима. На пример, студија спроведена у Бразилу открила је да међукултура кукуруза и пасуља побољшава плодност земљишта и повећава принос усева у поређењу са монокултуром.

• Управљање штеточинама и болестима: Међукултура такође може помоћи у управљању штеточинама и болестима нарушавањем станишта штеточина и смањењем ширења болести. Ово може смањити потребу за хемијским пестицидима и фунгицидима, који могу имати негативне утицаје на животну средину. На пример, студија спроведена у Канади открила је да мешање пшенице и грашка смањује учесталост трулежи корена у поређењу са монокултуром.

Ево неколико примера мешавина усева које се користе у Централној Европи за ублажавање негативних утицаја климатских промена на производњу усева. Озима пшеница и пасуљ тестирани су у Немачкој. Утврђено је да мешање озиме пшенице и пољског пасуља побољшава плодност земљишта и повећава принос усева у поређењу са монокултуром. Мешавина је такође смањила ризик од испирања азота и побољшала ефикасност узимања хранљивих материја [20] У Пољској је тестирано здружено гајење ражи и махунарки. Комбиновање ражи са махунаркама као што су грашак или детелина побољшало је структуру и плодност земљишта, смањило ерозију и повећало стабилност приноса [35] . У Мађарској је утврђено да експерименти са мешањем кукуруза и соје повећавају стабилност приноса, побољшавају плодност земљишта и смањују ризик од најезде инсеката и болести [1] . Аустријски научници који су спровели истраживање мешањем озиме пшенице са детелином побољшали су отпорност на сушу, јер детелина помаже у одржавању влаге у земљишту и смањењу евапотранспирације. Ова мешавина побољшава структуру земљишта и плодност [12] . У Немачкој је тестирана јечма и махунарки (грашак или фаба пасуљ). Уочена је повећана стабилност приноса и отпорност на сушу у поређењу са монокултуром [16] . Удружено гајење кукуруза и пасуља је тестирано у Швајцарској и утврђено је да повећава толеранцију на сушу и побољшава здравље земљишта побољшавањем кружења хранљивих материја и органске материје у земљишту [33] . Више примера, укључујући наведени ефекат и везу са аутором, дато је у табели 5.

Табела 5. Примери користи од међукултуре

Сортне мешавине које укључују гајење више различитих сорти пшенице у мешавини, могу пружити неколико предности у суочавању са климатским променама и помоћи у одржавању стабилности приноса:

• Отпорност на климу: Са променом климе, екстремни временски догађаји као што су суше, топлотни таласи и обилне падавине постају све чешћи [17] . Узгајање мешавине сорти пшенице са различитим особинама може помоћи у повећању отпорности на такве догађаје. На пример, неке сорте могу имати дубљи коренов систем који може приступити води из дубљег тла, док друге могу имати особине које им омогућавају да боље подносе топлоту или сушу.

• Отпорност на штеточине и болести: Узгајање мешавине сорти пшенице може смањити ризик од избијања штеточина и болести. Када се више сорти узгаја заједно, мање је вероватно да ће се штеточине и болести ширити и лакше се могу контролисати.

• Стабилност приноса: Узгајање мешавине сорти пшенице може помоћи у обезбеђивању стабилнијих приноса током времена. Пошто различите сорте имају различите обрасце раста и одговоре на услове околине, неке сорте могу имати боље резултате у једној години, док друге могу имати боље резултате у другој. Узгајањем мешавине сорти, фармери могу сигурније да обезбеде добар род у било којој години.

• Ефикасност хранљивих материја: Неке сорте пшенице су боље прилагођене специфичним условима земљишта или нивоима хранљивих материја. Узгајање мешавине сорти може помоћи да се сви хранљиви састојци у тлу ефикасно користе, што доводи до ефикасније употребе хранљивих материја и потенцијално већих приноса.

• Побољшани биодиверзитет: Узгајање мешавине сорти пшенице може допринети повећању биодиверзитета на фарми. Диверзификацијом усева, фармери могу да обезбеде станиште за шири спектар биљних и животињских врста, што може помоћи у одржавању здравог и уравнотеженог екосистема.

• Смањен утицај на животну средину: Узгајање мешавине сорти пшенице може смањити утицај пољопривреде на животну средину смањењем потребе за синтетичким инпутима као што су ђубрива и пестициди. Разноликост усева може помоћи у контроли штеточина и болести природно, смањујући потребу за хемијским интервенцијама.

• Побољшано здравље земљишта: Узгајање мешавине сорти пшенице може побољшати здравље земљишта промовисањем раста корисних микроорганизама у земљишту. Различите сорте могу имати различите структуре корена и луче различита једињења која могу помоћи у промовисању микробне разноликости и активности земљишта.

Референце

1. Árendás, T. et al. (2017). Intercropping of maize and soybean increases efficiency of resource use and grain yields. Journal of Agronomy and Crop Science, 203(3): 209-217.

2. Babar, M.A., et al. (2016). Leaf rolling and membrane stability index in relation to drought tolerance in different sorghum genotypes. Pakistan Journal of Botany, 48(2), 689-696.

3. Babu, P.P., et al. (2016). Expression of drought-responsive genes and identification of molecular markers associated with drought tolerance in finger millet (Eleusine coracana). Plant Biotechnology Reports, 10(2), 89-96.

4. Bazile, D., Jacobsen, S. E., & Verniau, A. (2016). The global expansion of quinoa: trends and limits. Frontiers in Plant Science, 7, 622.

5. Beniston, M., Rebetez, M., Giorgi, F., & Marinucci, M. R. (1997). An analysis of regional climate change in Switzerland. Theoretical and Applied Climatology, 58(1-2), 221-243.

6. Ceccarelli, S. (2014). Adaptation to climate change—Sustainable agriculture. In Plant breeding and farmer participation. Springer, Dordrecht, pp. 171-188.

7. Chen, C., et al. (2014). Comparative analysis of drought-responsive proteins in wheat and its progenitor species Triticum urartu. Journal of Proteomics, 109, 20-31.

8. FAO (2021). Climate change and food security: Risks and responses. Food and Agriculture Organization of the United Nations. http://www.fao.org/3/cb3696en/cb3696en.pdf

9. Farooq, M., Hussain, M., Siddique, K. H., & Ozturk, L. (2014). Drought stress in plants: An overview. In Plant Responses to Drought Stress. Springer, Cham, pp. 1-33.

10. Fukuda, Y., et al. (2018). Differences in water-use efficiency among upland crops and their dependence on environmental conditions in a cool temperate region. Field Crops Research, 218, 93-101.

11. Hatfield, J. L., Boote, K. J., Kimball, B. A., Ziska, L. H., Izaurralde, R. C., Ort, D., et al. & Thomson, A. M. (2011). Climate impacts on agriculture: Implications for crop production. Agronomy Journal, 103(2), 351-370.

12. Herzog, F. et al. (2019). Intercropping winter wheat and clover improves soil structure and reduces drought stress. Plant and Soil, 442(1-2): 85-100.

13. Hussain, S. S., Kayani, M. A., Amjad, M., Transcription, & Shah, T. (2011). Plant signaling for drought tolerance. Pakistan Journal of Botany, 43(5), 2235-2243.

14. IPCC (2014). Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part B: Regional Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change.

15. Jacobsen, S. E. (2017). Adaptation of quinoa (Chenopodium quinoa) to northern European agriculture: studies on the developmental pattern. Journal of Agronomy and Crop Science, 203(1), 38-47.

16. Kage, H. et al. (2016). Intercropping with legumes improves the drought tolerance and yield of barley under field conditions. Journal of Agronomy and Crop Science, 202(2): 125-135.

17. Kahiluoto, H., Kaseva, J., Balek, J., Olesen, J. E., Ruiz-Ramos, M., Gobin, A., et al. & Kersebaum, K. C. (2019). Crop diversification strategies for the mitigation of climate change impacts on European agriculture. Agriculture, Ecosystems & Environment, 283, 106583.

18. Karimizadeh, R., et al. (2016). Assessment of drought tolerance of emmer wheat (Triticum dicoccum Schübler) lines by stress tolerance indices. Cereal Research Communications, 44(4), 624-634.

19. Kholova, J., et al. (2010). Drought stress characterization of post-rainy season (rabi) sorghum in India. Field Crops Research, 117(2-3), 221-230.

20. Koepke, B. et al. (2021). Intercropping of winter wheat and field beans: effects on soil fertility, yield and nitrogen leaching. Agriculture, Ecosystems & Environment, 313: 107359.

21. Lobell, D. B., Schlenker, W., & Costa-Roberts, J. (2011). Climate trends and global crop production since 1980. Science, 333(6042), 616-620.

22. Ludlow, M.M., & Muchow. M.J. (1990). A critical evaluation of traits for improving crop yields in water-limited environments. Advances in Agronomy, 43, 107-153.

23. Manschadi, A. M., Christopher, J., deVoil, P., Hammer, G. L., & Meinke, H. (2006). The role of root architectural traits in adaptation of wheat to water-limited environments. Functional Plant Biology, 33(9), 823-837.

24. Menzel, A., Sparks, T. H., Estrella, N., Koch, E., Aasa, A., Ahas, R., et al. & Wu, X. (2006). European phenological response to climate change matches the warming pattern. Global Change Biology, 12(10), 1969-1976.

25. Nyéki, J. et al. (2020). Yield and yield stability of sorghum and sudangrass in mono- and intercropping under dryland conditions. Agronomy, 10(9): 1376.

26. Pan, Y., et al. (2020). Root distribution and drought tolerance of Fagopyrum tataricum in karst and non-karst areas. Journal of Soil and Water Conservation, 75(3), 267-274.

27. Porter, J. R., & Semenov, M. A. (2005). Crop responses to climatic variation. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences, 360(1463), 2021-2035.

28. Porter, J. R., Xie, L., Challinor, A. J., Cochrane, K., Howden, S. M., Iqbal, M. M., et al. & Lobell, D. B. (2014). Food security and food production systems. In Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part A: Global and Sectoral Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press. pp. 485-533.

29. Reddy, B.V.S., et al. (2015). Drought tolerance mechanisms in sorghum and their relevance to breeding for drought-resistant crops. Annals of Applied Biology, 166(2), 117-137.

30. Reddy, B.V.S., et al. (2019). Pearl Millet: A Climate-Resilient Crop for Sustainable Dryland Agriculture. Frontiers in Plant Science, 10, 42.

31. Royo, C., et al. (2016). Spelt wheat under Mediterranean conditions: Yield and grain quality responses to drought stress. Field Crops Research, 196, 331-342.

32. Saeidi, M., Abdoli, M., & Kafi, M. (2015). Effects of drought stress and sowing date on yield and yield components of einkorn wheat (Triticum monococcum L.). Journal of Agricultural Science, 7(12), 41-50.

33. Seufert, V. et al. (2012). Intercropping for the management of pests and diseases in vegetable agroecosystems: a review. Agronomy for Sustainable Development, 32(2): 369-382.

34. Shahid, M.A., et al. (2011). Emmer wheat (Triticum dicoccum) for saline and drought stress tolerance. African Journal of Biotechnology, 10(50), 10131-10139.

35. Siczek, A. et al. (2019). Intercropping of winter rye with legumes improves soil structure and fertility in organic farming system. Soil and Tillage Research, 186: 119-129.

36. Teklu, Y., et al. (2019). Phenotypic diversity and evaluation of Ethiopian emmer wheat (Triticum dicoccon Schrank) accessions for drought tolerance. Agriculture, 9(7), 144.

37. Wang, Y., et al. (2019). Effect of drought stress on the growth, photosynthesis, and antioxidant system in buckwheat seedlings. Polish Journal of Environmental Studies, 28(2), 789-799.

38. Zerpa, D., Arancibia, R. A., & Marconi, P. L. (2015). Drought resistance mechanisms of quinoa (Chenopodium quinoa Willd.): a review. Chilean Journal of Agricultural Research, 75(1), 49-57.

39. Zhang, Y., et al. (2016). Physiological response of buckwheat to drought stress and water-saving irrigation. Journal of Agronomy and Crop Science, 202(4), 317-326.