Емисије гасова стаклене баштине из употребе ђубрива

Значајан део гасова стаклене баште који изазивају глобално загревање испушта се у атмосферу као резултат пољопривредних активности. Количина емисије гасова стаклене баште услед пољопривредних активности и коришћења земљишта на глобалном нивоу достигла је 9,3 Гт CO₂ еквивалента од 2018. године [1]. Док је количина емисија по основу биљне и животињске производње износила 5,3 Гт CO₂ еквивалента у 2018. години, ова количина је повећана за приближно 14% у поређењу са 2000. годином.

Емисије гасова стаклене баште које потичу из пољопривреде углавном се састоје од метана (CH₄) и гаса азот-оксида (N₂O). Највећа емисија гасова стаклене баште међу пољопривредним делатностима је ентерична. Настаје као резултат ферментације и њен удео у свим пољопривредним делатностима је близу 48%. Један од најважнијих пољопривредних инпута у биљној производњи су ђубрива, а због ђубрива долази до значајне емисије гасова стаклене баште у атмосферу. 10% гасова који се емитују у атмосферу услед пољопривредних активности реализовано је путем синтетичких ђубрива у 2020. години [2]. Осим хемијских ђубрива која се користе у пољопривреди, значајан удео као извор емисије имају и животињска ђубрива. У табели 1 дат је износ емисија гасова стаклене баште које потичу из пољопривреде широм света у 2020. години.

Табела 1. Дистрибуција емисија пољопривредних гасова стаклене баште у 2020. на глобалном нивоу

Постоји општи пораст емисије гасова стаклене баште у атмосферу током протеклих година. Овакво стање важи и за емисије гасова стаклене баште из пољопривредне производње, а стопе емисије су током година расле у зависности од активности које се спроводе. Међутим, повећање емисија из пољопривреде услед употребе хемијских ђубрива достигло је много веће стопе. Табела 2 приказује емисије гасова стаклене баште из неких пољопривредних активности током година. У периоду од 60 година стопа раста, која је према делатности износила око 40-50%, остварена је стопом која се приближава 10 пута у истом периоду за синтетичка ђубрива. Поред тога, као што се може разумети из табеле 2, током производње ових ђубрива, осим употребе ђубрива, долази до значајне количине емисије гасова стаклене баште.

Табела 2. Промене емисија гасова стаклене баште у пољопривреди током година

*Стопе промене су засноване на износима оствареним у 2020. у односу на 1961. годину (пошто нема података за 1961. годину у вредностима производње ђубрива, на основу 1990. године)

Механизам испуштања гасова стаклене баште у атмосферу помоћу ђубрива

Емисије гасова стаклене баште у пољопривреди углавном се састоје од азот-оксида (N₂O) из ђубрења и метана (CH₄) из сточарства. Као што је приказано на слици 1, иако су гасови N₂O и CH₄ мање уобичајени у атмосфери у поређењу са гасом CO₂, они имају већи потенцијал глобалног загревања. У Глобалном панелу за климатске промене наведено је да јединичне масе гасова CH₄ и N₂O имају потенцијал глобалног загревања од 25 односно 298 пута већи, у поређењу са гасом CO₂ за период од 100 година [3]. Предвиђено је да је емисија гасова стаклене баште који потичу из пољопривреде у атмосферу последњих година значајно повећана и уколико се не предузму мере количина N₂O у атмосфери ће порасти за 35-60%, а количина CH₄ за 60%. до 2030. године [4].

Слика 1. Глобалне стопе емисије гасова стаклене баште (прилагођено из Ritchie и сар., 2020 [5]).

Молекули азот-оксида могу остати у атмосфери у просеку 114 година [3]. На глобалном нивоу, већина емисија N₂O улази у атмосферу природним путем, али око 40% је узроковано људским активностима [6]. Емисије N₂O изазване људским фактором углавном се испуштају у атмосферу пољопривредним активностима (Слика 2). Употреба азотног ђубрива у пољопривредним активностима има велики утицај на емисију N₂O.

Слика 2. Извори емисије О2 у 2020 [7]

Два главна начина на које се N₂O производи у пољопривредним земљиштима су нитрификација и денитрификација. Конверзија амонијума у нитратне јоне од стране неких микроорганизама у земљишту се дефинише као нитрификација. Нитрификација се одвија у присуству кисеоника. Денитрификација је редукција нитрата до слободног азотног гаса (N₂) након различитих процеса. У овом процесу, иако је конверзија нитрата у гас N₂ обично завршена, мала и променљива количина азота се ослобађа у атмосферу у облику гаса N₂O [8]. Догађаји нитрификације и денитрификације покушавају се сумирати на слици 3.

Емисија гасова азота из тла у атмосферу може се јавити директно у облику емисије N₂O и имати радијативни ефекат, као и кроз емисије азота као што су N₂O и NO (заједно назване NO_x) и других гасова стаклене баште као што је озон (O₃) и метан (CH₄). Има индиректан ефекат тако што утиче на атмосферске концентрације гасова [10]. Гас озон, који је јак оксидант, може изазвати неке проблеме у расту биљака. У биљкама које су дуже време изложене гасу озона долази до смањења производње угљених хидрата [11], а повећава се осетљивост на болести и штеточине [7].

За разлику од других азотних ђубрива, када се ђубриво урее наноси на земљиште, ослобађа се CO₂ који се додаје у процесу индустријске производње. Уреа (CH₄N₂O) се у присуству воде и ензима уреазе претвара у амонијум (NH₄⁺), хидроксил (OH^-) и бикарбонатне (HCO₃^-) јоне. HCO₃^- који настаје као резултат реакције се раздваја на CO₂ и H₂O, који се сами формирају након додавања креча [12]. На овај начин, ослобађање CO₂ из земљишта је на нижим нивоима у поређењу са ослобађањем N₂O при примени азотног ђубрива [8].

Емисије гасова стаклене баште из синтетичких азотних ђубрива

Ђубрење је прва метода која се користи за повећање продуктивности у биљној производњи. Азот, хранљиви елемент који највише ограничава раст биљака, незаобилазан је елемент континуитета и продуктивности у биљној производњи. Азотна ђубрива су међу најчешће коришћеним ђубривима у свету. Годишња производња азотног ђубрива се процењује на око 100 Тг N на глобалном нивоу [13].

Међутим, азотна ђубрива могу изазвати озбиљне проблеме животне средине ако се не користе пажљиво. Загађење подземних вода нитратима је један од ових проблема. Други важан проблем је емисија азотних ђубрива у атмосферу претварањем у гас N₂O, који игра активну улогу у глобалном загревању, као резултат денитрификације након примене. Веома мали део (0,5-3,0%) азота примењеног на пољопривредна поља се заправо ослобађа у атмосферу као N₂O [14, 15], али је његово дејство веома снажно због великог потенцијала глобалног загревања и његове способности да остане у атмосфера дуго времена. Када се процени у смислу потенцијала глобалног загревања, сваки 1 кг уноса N примењеног на земљиште одговара 1,4-14,0 кг CO₂ и прихвата се као просек од 4,65 кг CO₂ [12].

N₂O испуштен у атмосферу услед употребе азотних ђубрива је највећи људски извор N₂O [16]. Емисије гасова стаклене баште су се повећале отприлике 10 пута због употребе синтетичких ђубрива од 1961. године (то је почетак када можемо приступити подацима на глобалном нивоу који се односе на ово). Емисије гасова стаклене баште из синтетичких ђубрива чине око 11% укупних емисија из пољопривреде [2]. Значајна количина ових емисија долази са азијског континента (Слика 4).

Слика 4. Односи емисије Н2О из синтетичких ђубрива у периоду 2001-2011 по континентима [17].

Кина је највећи произвођач и потрошач азотних ђубрива на свету. Око 7% свих емисија гасова стаклене баште у Кини потиче од производње и употребе азотних ђубрива [18]. Емисије гасова стаклене баште из употребе синтетичких азотних ђубрива чине приближно 55% пољопривредних емисија у Кини, а примена синтетичких азотних ђубрива се сматра најважнијим фактором који доприноси емисији Н2О из пољопривредног земљишта [19]. У ту сврху истраживачи су методом моделирања покушали да утврде количину емисије гасова стаклене баште изазване производњом и применом синтетичких азотних ђубрива за пшеницу и кукуруз, који су важни пољопривредни производи Кине. Сходно томе, годишња потрошња синтетичког азотног ђубрива за пшеницу и кукуруз је пријављена као 12,63 Мт. Емисије гасова стаклене баште повезане са производњом синтетичких азотних ђубрива широм земље дате су као 41,44 Мт CO₂ еквивалента за пшеницу и 59,71 Мт за кукуруз. Као резултат примене азотних ђубрива, испуштање N₂O у атмосферу је процењено на 35,82 и 69,44 Гг N₂O годишње-1 за пшеницу и кукуруз.

Један од најважнијих проблема са којима се сусрећу фармери широм света је време примене ђубрива. Главна ствар у ђубрењу је припрема азота у земљишту када је то потребно биљци. У супротном, азот који је већи од потребе биљке ће бити изгубљен у облику емисије N₂O или ће бити испран у земљиште. Подешавање овога је компликовано питање. Нарочито у биљкама као што је кукуруз, где је потреба за азотом веома ниска у првом периоду вегетације, али се ова потреба знатно повећава у каснијим фазама [10]. Давање азотних ђубрива у периодима када биљке још нису засађене или када су њихове потребе за вегетацијом веома ниске може довести до губитка велике количине азота.

Неки фактори животне средине који утичу на ослобађање гасова стаклене баште из ђубрива

На азот-оксид у земљишту утичу различити фактори животне средине. Количина формираног N₂O зависи од количине кисеоника у земљишним шупљинама, а смер реакције зависи од температуре. У условима ниске температуре, конверзија азотних једињења се успорава, док се брзина конверзије повећава са повећањем температуре. Како се однос засићености водом повећава у земљишту, концентрација O₂ опада. Други фактор који утиче на ослобађање N₂O из пољопривредног земљишта је количина амонијума (NH₄⁺) која се може користити за нитрификацију и концентрација нитрита (NO₂^-) која се користи у денитрификацији. Поред тога, у земљиштима са лаким текстурама, неутралним или благо киселим, ослобађање N₂O се повећава са присуством азота NO₃ у животној средини [8].

У студији је покушано да се утврди утицај синтетичких и органских ђубрива на емисије гасова стаклене баште у земљиштима различите структуре земљишта [20]. У ту сврху мерени су токови гасова стаклене баште током 8 недеља применом ђубрива уреа амонијум нитрата (УАН) и течног свињског ђубрива у два различита земљишта са песковитом иловачом и глинастом текстуром. Откривено је да су емисије гасова N₂O и CH₄ у примени уреа амонијум нитрата и свињског стајњака веће у песковитом иловастом него у глиновитом земљишту. Сматра се да је количина емисије мања јер, висок капацитет измене катјона и повећана адсорпција NH₄⁺, смањује присуство азота. Поред тога, наведено је да је већа запремина пора испуњених водом у песковитом иловастом тлу можда подржала денитрификацију и производњу метана у поређењу са глиновитим земљиштем.

Емисије услед примене азотних ђубрива могу варирати у зависности од земљишта и особина употребљених ђубрива, као и састава и количине земљишних микроорганизама. У студији на ову тему, жељело се утврдити могуће ефекте различитих азотних ђубрива на емисије гасова стаклене баште у различитим интеракцијама земљишта, биљака и микроорганизама [21]. У истраживању су тестирана три различита типа ђубрива на два различита земљишта са различитим својствима у узгоју јечма. Све у свему, резултати су показали да је ђубрење снажно повећало дисање биљака, што је резултирало вишим нивоима емисије CO₂ и као резултат повећаног лучења корена, откривене су веће микробне активности. На крају студије је наглашено да је процена структуре микроорганизама у земљишту од примарног значаја за испитивање утицаја ђубрења азотом на потенцијал глобалног загревања земљишта. Посебан акценат је стављен на допринос бактеријских и археолошких оксидатора амонијака емисији N₂O. Будући да се емисије N₂O могу повећати као резултат нитрификације, истакнуто је да је важно одредити оптималне односе NH₄⁺ јона према NO₃^- јонима и користити инхибиторе нитрификације приликом ђубрења.

Ефекти ђубрива са повећаном ефикасношћу на смањење емисије

Повећање ефикасности ђубрива, и минимизирање могућих губитака у земљишту и омогућавање биљкама да имају користи од хранљивих материја које садрже у већој стопи је метода која је почела да се даје предност последњих година. Ова ђубрива, која се генерално називају ђубривима са повећаном продуктивношћу, дефинише Удружење америчких званичника за контролу биљне хране (ААПФЦО) као „производе ђубрива са својствима која повећавају усвајање биљака и смањују губитак хранљивих материја“ [22]. У таквим производима се користе различите методе као што су премазивање, капсулирање и додавање инхибитора, који имају за циљ повећање ефикасности азотних ђубрива. На овај начин је могуће распоредити ослобађање азота на дужи период и губици су минимизирани.

Ђубрива са спорим и контролисаним ослобађањем и ђубрива са додатком инхибитора имају већу ефикасност коришћења азота и имају потенцијал да смање емисије N₂O од ђубрења. Неки од резултата које су представили Halvorson и сар., 2014 [23], који су састављали своје студије на ову тему у различито време, дати су у наставку. Студије се раде у условима наводњавања и узгоја кукуруза:

Уреа обложена полимером са контролисаним отпуштањем смањује емисије N₂O за 42% у поређењу са уреом и 14% у поређењу са уреа амонијум нитратним ђубривом (УАН) у окружењима без обраде и минималне обраде, није било разлике у вредностима емисије у конвенционалним условима обраде тла. Примена инхибиторног уреа ђубрива смањила је вредност емисије N₂O за 46% у односу на нормалну уреу и за 21% у поређењу са уреа амонијум нитратом.

У примени инхибиторног уреа амонијум нитрата (УАН) ђубрива, вредност емисије је смањена за 61% у односу на нормалну уреу и за 41% у односу на ђубриво уреа амонијум нитрат.

У студији која је користила извор УАН са спорим ослобађањем, утврђено је да је смањење емисије Н2О било 57% за уреу и 28% за УАН.

У студији спроведеној у централним регионима Кине покушано је да се утврди утицај извора азотног ђубрива на емисије гасова стаклене баште у пољима пиринча [24]. За ову сврху, контролна парцела без ђубрива (Н0), само примена неорганског ђубрива (ИФ), само примена органског ђубрива (ОФ), мешана примена неорганског ђубрива и ђубрива са спорим ослобађањем (СРИФ) и мешана примена неорганског и органског ђубрива (ОФИФ). Према резултатима добијеним у студији, извори азотног ђубрива значајно су утицали на емисије CH₄ и N₂O. У поређењу са имплементацијом контроле (Н0), ИФ, СРИФ, ОФ и ОФИФ повећали су емисије CH₄ за 55%, 42%, 51% и 66% и емисије N₂O за 165%, 93%, 130% и 251%. Као резултат студије, истраживачи су сугерисали да је примена хемијских ђубрива заједно са ђубривом са спорим ослобађањем одржива стратегија за повећање производње пиринча и смањење емисије гасова стаклене баште, али високе трошкове ђубрива који настају треба да субвенционишу јавне институције.

Емисије гасова стаклене баште током производње ђубрива

Хабер-Бошова техника за производњу амонијака (NH₃) коришћењем азота (N) и водоника (H) је примарни метод производње азотног ђубрива у свету и овај метод захтева високу температуру и велику енергију [25]. Процењује се да се око 1,2% енергије која се користи у свету троши током производње ђубрива и иста стопа (1,2%) учествује у укупној емисији гасова стаклене баште [26]. Током производње амонијака, за 1 метричку тону анхидрованог амонијака потребно је приближно 1250 м³ природног гаса [27]. Производња амонијака и уреје, међу главним су изворима емисије CO₂ из људских активности. Дакле, у зависности од њихове употребе, ђубрива не само да емитују гасове стаклене баште, већ и ослобађају значајну количину током њихове производње. Количина гасова стаклене баште испуштених у атмосферу током глобалне производње ђубрива 2020. године је пријављена као 389142 килотона CO₂ еквивалента [2].

Емисије гасова стаклене баште из производње ђубрива значајно варирају у зависности од врсте ђубрива које се користи и технологије производње. С обзиром на сложене процесе у фази производње, јасно је да ће прорачун података о емисији бити тежак и ограничен. Процена животног циклуса (ЛЦА) је широко коришћена метода за откривање емисија. Ова евалуација је апликација која израчунава резултате свих активности спроведених у фази производње које директно или индиректно утичу на животни живот и дефинисана је као еколошки индикатор. У овој процени утицаји производа и процеса на животну средину су детаљно анализирани, односно укључене су емисије из производње и примене. Фактори емисије пружају погодност која не захтева детаљне прорачуне емисије у процени животног циклуса [28]. Фактор емисије је типична количина гасова стаклене баште испуштених у атмосферу по јединици активности. Истраживачи су спровели студију у којој су саставили објављене факторе емисије који се односе на производњу азота, фосфора и неких сложених ђубрива који ће се користити као инпути у прорачунима биланса гасова стаклене баште. Неки од резултата датих у овој студији покушали су да се сумирају у табели 3. Главни гасови стаклене баште који настају током производње азотног ђубрива су CO₂, који настаје као резултат сагоревања природног гаса који се користи у синтези амонијака. и N₂O, који се ослобађа током производње азотне киселине. CO₂ који се емитује услед коришћења фосилних горива током производње фосфорних ђубрива и CO₂ који се емитује током транспорта сировина били су главни гасови стаклене баште у производњи.

Табела 3. Фактори емисије гасова стаклене баште неких ђубрива (прилагођено из Wood и Cowie, 2004 [28])

Када се погледа табела 3, може се видети да постоје значајне разлике између различитих студија у погледу фактора емисије за сваки производ ђубрива. Установљено је да су ове разлике последица разлика у постројењима, механизама контроле емисија и разлика у улазним сировинама.

У студији која испитује емисије гасова стаклене баште који произилазе из производње и употребе неорганских и органских ђубрива, више од 200 чланака је одабрано међу многим оригиналним студијама, а резултати су подељени [33]. У студијама су фактори емисије процењени током производње ђубрива. У производњи синтетичких азотних ђубрива, у зависности од врсте ђубрива и извора водоника који се користи током производње, утврђено је да фактор емисије варира између 1 до 10 кг CO₂ еквивалената по 1 кг N. Док је фактор емисије пријављен за фосфорно ђубриво производња варира између 1-1,5 кг CO₂-екв.кг-1 P₂O₅. Наводи се да нема довољно информација о емисијама из производње поташног ђубрива. Истраживачи су генерално наглашавали да постоје варијације у факторима емисије због разлика у сировинама и разликама у примени између земаља.

Емисије настале током производње компоста варирале су у широком распону. Фактор емисије за једну тону чврстог отпада је пријављен као 1-2300 кг CO₂ еквивалента. Утврђено је да су емисије из транспорта веома ниске за све врсте ђубрива.

Пријављено је да органска ђубрива имају високе емисије, посебно током дуготрајног складиштења. Наведено је да док се емисије CH₄ смањују током складиштења течног органског отпада или ђубрива, долази до повећања емисије N₂O. Емисије из складиштења синтетичких ђубрива или компоста су пријављене као занемарљиве, али је такође наведено да има мало података о складиштењу компоста.

Емисије гасова стаклене баште кроз животињско ђубриво

Животињско ђубриво има значајан удео у емисији гасова стаклене баште који потичу из пољопривреде. Управљање животињским ђубривом, стајским ђубривом остављеним на пашњацима и стајњаком који се наноси на земљиште узрокују приближно 22% емисија гасова стаклене баште из пољопривреде [2]. Емисије из животињског стајњака које настају као резултат сточарских активности су гасови метан (CH₄) и азот оксид (N₂O) [34]. Емисије гасова стаклене баште од животињског стајњака увелико варирају у зависности од многих фактора. ИПЦЦ, основан од стране Програма Уједињених нација за животну средину у својству доношења одлука за процену ризика од климатских промена изазваних људским активностима, нуди методологије које ће се користити у процени националних инвентара за емисије гасова стаклене баште. У ту сврху, фактори емисије CH₄ гаса на основу ИПЦЦ-овог „Националног извештаја о инвентару гасова стаклене баште“ и на основу просечне годишње температуре од 20°C за различите животиње дати су у табели 4. У табели су узете у обзир источноевропске вредности. за говеда, свиње и биволе, док се за остале животиње користе вредности развијених земаља.

Табела 4. Фактор емисије метана у управљању животињским ђубривом (прилагођено из from IPCC 2006 [35])

Са повећањем људске популације, повећава се и број животиња које се узгајају у затвореном систему како би задовољиле своје потребе за храном. У обрадивим пољима се широко користе животињска ђубрива. Ови производи, који су од великог значаја за побољшање здравља земљишта, такође директно или индиректно доприносе емисији гасова стаклене баште. Потенцијалне количине емисије гасова стаклене баште из животињског ђубрива добијене из различитих земаља приказане су у табели 5.

Табела 5. Емисије угљен-диоксида (CO₂), метана (CH₄) и азот-оксида (N₂O) из животињског стајњака произведеног у неким земљама (прилагођено из Thangarajan и сар., 2013 [36])

Референце

1. FAO, (2020). Emissions due to agriculture. Global, regional and country trends 2000–2018. FAOSTAT Analytical Brief Series No. 18. Rome

2. FAOSTAT, (2023). https://www.fao.org/faostat/en/#data/GT

3. IPCC, 2007: Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth AssessmentReport of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Solomon, S., D. Qin, M. Manning, Z. Chen, M. Marquis, KB Averyt , M. Tignor and HL Miller (eds. )]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 996 pp.

4. FAO, (2011) “Climate Change Mitigation Finance for Smallholder Agriculture”. A guide book to harvesting soil carbon sequestration benefits.

5. Ritchie, H., Roser M., & Rosado, P., (2020). "CO₂ and Greenhouse Gas Emissions". Published online at OurWorldInData.org. Retrieved from: 'https://ourworldindata.org/co2-and-greenhouse-gas-emissions

6. IPCC, (2013). Climate Change 2013: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. [Stocker, TF, D. Qin, G.-K. Plattner , M. Tignor , SK Allen, J. Boschung , A. Nauels , Y. Xia, V. Bex and PM Midgley (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 1585 pp.

7. Environmental Protection Agency (EPA), (2022). Ecosystem Effects of Ozone Pollution. https://www.epa.gov/ground-level-ozone-pollution/ecosystem-effects-ozone-pollution (accessed 12.03.2023.)

8. Kayıkçıoğlu , HH, & Okur , N., (2012). greenhouse gas in the release agriculture role . Adnan Menderes University . zir . fac . Magazine , 9(2): 25-38

9. Tilstra , A., El-Khaled, YC, Roth, F. et al. (2019). Denitrification Aligns with N2 Fixation in Red Sea Corals. Sci Rep. 9, 19460 (2019). https://doi.org/10.1038/s41598-019-55408-z

10. Gregorich , E., Janzen, HH, Helgason , B., & Ellert , B. (2015). Nitrogenous Gas Emissions from Soils and Greenhouse Gas Effects. Advances in Agronomy, 39–74. doi:10.1016/bs.agron.2015.02.004

11. Betzelberger , AM, Yendrek , CR, Sun, J., Leisner , CP, Nelson, RL, Avg, DR, & Ainsworth, EA, (2012). Ozone exposure response for US soybean cultivars: linear reductions in photosynthetic potential, biomass, and yield. Plant Physiol. 160, 1827e1839

12. Snyder, CS, Bruulsema , TW, Jensen, TL, & Fixen . PE (2009). Review of greenhouse gas emissions from crop production systems and fertilizer management effects. Agriculture, Ecosystems and Environment, 133: 247–266

13. Erisman , JW, Sutton, MA, Galloway, J., Klimont , Z., & Winiwarter , W. (2008). How a century of ammonia synthesis changed the world. Nature Geoscience, 1(10), 636–639. doi:10.1038/ngeo325

14. Stehfest , E., & Bouwman , L., (2006). N ₂ O and NO emissions from agricultural fields and soils under natural vegetation: summarizing available measurement data and modeling of global annual emissions. Nutr . Cycling Agroecosyst . 74, 207e228

15. Linquist , B., van Groenigen , KJ, Adviento-Borbe , MA, Pittelkow , C., & van Kessel, C., (2012). An agronomic assessment of greenhouse gas emissions from major cereal crops. Global Change Biol. 18, 194e209

16. Gellings , CW, & Parmenter , KE (2016). Energy efficiency in fertilizer production and use. Efficient Use and Conservation of Energy; Gellings , CW, Ed.; Encyclopedia of Life Support Systems, 123-136

17. FAO, (2014). Agriculture, Forestry and Other Land Use Emissions by Sources and Removals by Sinks. FAO Statistics Division Working Paper Series ESS/14-02

18. Zhang, W. -f., Dou, Z. -x., He, P., Ju , X.-T., Powlson , D., Chadwick, D., … Zhang, F.-S. (2013). New technologies reduce greenhouse gas emissions from nitrogenous fertilizer in China. Proceedings of the National Academy of Sciences, 110(21), 8375–8380. doi:10.1073/pnas.1210447110

19. Chai, R., Ye, X., Ma, C., Wang, Q., Tu , R., Zhang, L., & Gao, H. (2019). Greenhouse gas emissions from synthetic nitrogen manufacture and fertilization for main upland crops in China. Carbon Balance and Management, 14(1). doi:10.1186/s13021-019-0133-9

20. Jarecki , MK, Parkin , TB, Chan, ASK, Hatfield, JL, & Jones, R. (2008). Greenhouse Gas Emissions from Two Soils Receiving Nitrogen Fertilizer and Swine Manure Slurry. Journal of Environmental Quality, 37(4), 1432–1438. doi:10.2134/jeq2007.0427

21. Inselsbacher , E., Wanek , W., Ripka , K., Hackl, E., Sessitsch , A., Strauss, J., & Zechmeister-Boltenstern , S. (2010). Greenhouse gas fluxes respond to different N fertilizer types due to altered plant-soil-microbe interactions. Plant and Soil, 343(1-2), 17–35. doi:10.1007/s11104-010-0597-6

22. Association of American Plant Food Control Officials, (2013). AAPFCO Official Publication 65. AAPFCO, Little Rock, AR.

23. Halvorson, AD, Snyder, CS, Blaylock, AD, & Del Grosso, SJ (2014). Enhanced-Efficiency Nitrogen Fertilizers: Potential Role in Nitrous Oxide Emission Mitigation. Agronomy Journal, 106(2), 715. doi:10.2134/agronj2013.0081

24. Zhang, ZS, Chen, J., Liu, TQ, Cao, CG, & Li, CF (2016). Effects of nitrogen fertilizer sources and tillage practices on greenhouse gas emissions in paddy fields of central China. Atmospheric Environment, 144, 274–281. doi:10.1016/j.atmosenv.2016.09.0

25. Modak , J.M. (2002). News process for ammonia synthesis. Resonance, 7(9), 69-77.

26. Kongshaug , G. 1998. Energy Consumption and Greenhouse Gas Emissions in Fertilizer Production. IFA Technical Conference, Marrakech, Morocco, 28 September-1 October, 1998, 18pp.

27. Gellings , CW, & Parmenter , KE (2016). Energy efficiency in fertilizer production and use. Efficient Use and Conservation of Energy; Gellings , CW, Ed.; Encyclopedia of Life Support Systems, 123-136.

28. Wood, SW, & Cowie, A. (2004). A review of greenhouse gas emission factors for fertiliser production.http://www.sciencetheearth.com/uploads/2/4/6/5/24658156/2004_wood_a_review_of_greenhouse_gas_emission_factors.pdf

29. Davis, J. & Haglund , C. (1999). Life Cycle Inventory (LCI) of Fertiliser Production. Fertiliser Products Used in Sweden and Western Europe. SIK-Report No. 654. Master’s Thesis, Chalmers University of Technology

30. Kramer, KJ, Moll, HC & Nonhebel , S. (1999). Total Greenhouse Gas Emissions Related to the Dutch Crop Production System. Agriculture, Ecosystems and Environment, 72, 9-16

31. Elsayed , MA, Matthews, R. & Mortimer, ND (2003). Carbon and Energy Balances for a Range of Biofuels Options. Report by Resources Research Unit, Sheffield Hallam University for DTI Sustainable Energy Programs

32. Kuesters , J. & Jenssen , T. (1998). Selecting the Right Fertilizer from an Environmental Life Cycle Perspective. IFA Technical Conference, Marrakech, Morocco, 28 September-1 October, 1998, 7pp.

33. Walling, E., & Vaneeckhaute , C. (2020). Greenhouse gas emissions from inorganic and organic fertilizer production and use: A review of emission factors and their variability. Journal of Environmental Management, 276, 111211. doi:10.1016/j.jenvman.2020.11121

34. Black, G., Alone, I. & Sayar, M. (2019). Konya Province Animal Husbandry Fertilizer Welded Greenhouse Gas Emissions Status. National Environment Science Research Journal, 2 (2), 57-60. Retrieved from https://dergipark.org.tr/tr/pub/ucbad/issue/47445/599015

35. IPCC, 2006. Intergovernmental Panel on Climate Change Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories. http://www.ipcc-nggip.iges.or.jp/public/2006gl/ .

36. Thangarajan , R., Bolan, NS, Tian, G., Naidu, R., & Kunhikrishnan , A. (2013). Role of organic amendment application on greenhouse gas emission from soil. Science of The Total Environment, 465, 72–96. doi:10.1016/j.scitotenv.2013.01.031