Модул 5
Сточарство у условима климатских промена: утицаји, ублажавање и прилагођавање
Поглавља
- 1Директан утицај климатских промена на сточарску производњу: топлотни стрес, унос хране, производња, репродукција, здравље и морталитет18 мин
- 2Индиректан утицај климатских промена на сточарство:12 мин
- 3Референце12 мин
- 4Референце15 мин
- 5*Висок = ≥30% ефекат ублажавања; Средњи = 10–30% ефекат ублажавања; Низак = ≤10% ефекат ублажавања.29 мин
- 6Стратегије прилагођавања животиња - одговори животиња: физиолошки, биохемијски, имунолошки, анатомски и понашајни26 мин
- 7Антропогене стратегије адаптације: генетика, физичка модификација, менаџменти исхране и система гајења20 мин
- 8Могућности подстицања и спровођења стратегија ублажавања и прилагођавања12 мин
Преглед модула
1. Директан утицај климатских промена на сточарску производњу: топлотни стрес, унос хране, производња, репродукција, здравље и морталитет.
2. Индиректни утицај климатских промена на сточарску производњу: квалитет сточне хране, вода, сезонске варијације и екстремни климатски догађаји.
3. Директни ефекти сточарске производње на емисију GHG: ентеричка ферментација, управљање стајњаком и потрошња енергије.
4. Индиректни ефекти сточарске производње на емисију GHG: производња сточне хране и промена коришћења земљишта.
5. Стратегије ублажавања: управљање земљишним ресурсима, ентеричном ферментацијом и стајњаком.
6. Стратегије адаптације животиња – одговори животиња: физиолошки, биохемијски, имунолошки, анатомски и бихејвиорални.
7. Стратегије адаптације људи: генетика животиња, физичка модификација, управљање храном, системи менаџмента.
8. Могућности за подстицање и спровођење стратегија ублажавања и прилагођавања (обука, политика, итд.)
Увод
Клима утиче на бројно стање стоке, њихову производњу, репродуктивне перформансе, морбидитет и морталитет, генерално на снабдевање храном. Интеракција између текућих климатских промена и потреба за повећањем сточарске производње уз истовремено смањење њеног утицаја на климу и емисију гасова стаклене баште (GHG) представља значајан изазов. Осетљивост стоке на климатске промене зависи најпре од степена њихове изложености, која је одређена трајањем, учесталошћу и озбиљношћу ових промена, као и постојећим ресурсима, (локалитет, залихе, услови смештаја и исхране, водоснабдевање итд.). Ниво здравствене заштите (нпр. стопа вакцинације) и специфичне одлике расе такође играју значајну улогу. Постоје индиције да се климатске промене могу одразити на бројност и дистрибуцију стоке, посебно када су у питању локално адаптиране расе које се углавном држе у екстензивним условима. Из свега наведеног јасно је да комплексност изнете проблематике захтева озбиљан и темељан приступ који се пре свега заснива на разумевању утицаја климатских промена на сточарску производњу, као и познавању могућности за њихово ублажавање и прилагођавање.
Преглед модула
1. Директан утицај климатских промена на сточарску производњу: топлотни стрес, унос хране, производња, репродукција, здравље и морталитет.
2. Индиректни утицај климатских промена на сточарску производњу: квалитет сточне хране, вода, сезонске варијације и екстремни климатски догађаји.
3. Директни ефекти сточарске производње на емисију GHG: ентеричка ферментација, управљање стајњаком и потрошња енергије.
4. Индиректни ефекти сточарске производње на емисију GHG: производња сточне хране и промена коришћења земљишта.
5. Стратегије ублажавања: управљање земљишним ресурсима, ентеричном ферментацијом и стајњаком.
6. Стратегије адаптације животиња – одговори животиња: физиолошки, биохемијски, имунолошки, анатомски и бихејвиорални.
7. Стратегије адаптације људи: генетика животиња, физичка модификација, управљање храном, системи менаџмента.
8. Могућности за подстицање и спровођење стратегија ублажавања и прилагођавања (обука, политика, итд.)
Увод
Клима утиче на бројно стање стоке, њихову производњу, репродуктивне перформансе, морбидитет и морталитет, генерално на снабдевање храном. Интеракција између текућих климатских промена и потреба за повећањем сточарске производње уз истовремено смањење њеног утицаја на климу и емисију гасова стаклене баште (GHG) представља значајан изазов. Осетљивост стоке на климатске промене зависи најпре од степена њихове изложености, која је одређена трајањем, учесталошћу и озбиљношћу ових промена, као и постојећим ресурсима, (локалитет, залихе, услови смештаја и исхране, водоснабдевање итд.). Ниво здравствене заштите (нпр. стопа вакцинације) и специфичне одлике расе такође играју значајну улогу. Постоје индиције да се климатске промене могу одразити на бројност и дистрибуцију стоке, посебно када су у питању локално адаптиране расе које се углавном држе у екстензивним условима. Из свега наведеног јасно је да комплексност изнете проблематике захтева озбиљан и темељан приступ који се пре свега заснива на разумевању утицаја климатских промена на сточарску производњу, као и познавању могућности за њихово ублажавање и прилагођавање.