Модул 5 · Поглавље 8
Могућности подстицања и спровођења стратегија ублажавања и прилагођавања
Сточарска производња недвосмислено игра виталну улогу у глобалној сигурности хране и економском развоју. Сa обзиром на директну претњу од климатских промена, кључно је да брзо и ефикасно применимо све расположиве алате на основу постојећег знања. Претходна поглавља опширно су истраживала корелацију између климатских промена и сточарске производње, уз детаљна разматрања стратегија прилагођавања и ублажавања утицаја за смањење тренутних и пројектованих утицаја. Да би се убрзала и побољшала успешна имплементација ових стратегија, императив је снажна подршка друштвених и владиних институција. Ово поглавље испитује могућности за подстицање и спровођење одговарајућих стратегија у сточарској производњи, фокусирајући се на интервенције државног апарата, иницијативе за обуку и технолошки напредак.
Правна и институционална подршка
Закони и прописи су инструменти у стварању правног оквира подршке за прилагођавање и ублажавање климатских промена у сточарској производњи. Са обзиром на варијабилност утицаја климатских промена на различите сточарске системе, разумевање ових разлика је од суштинског значаја за креирање ефикасних политика и пракси [1]. Да би смањиле емисије гасова стаклене баште, минимизирале утицаје на животну средину и побољшале отпорност на климу, владе могу успоставити регулаторне стандарде за одгајивачке праксе у сточарству. Ови стандарди могу укључити ограничења емисија из сточарских операција, захтеве за управљање отпадом и планове управљања нутријентима, као и смернице за праксе одрживог коришћења земљишта. Неки од најчешће коришћених прописа и мера које примењују владе, пре свега у развијеним земљама, укључују следеће [2]:
-Порез на угљеник: врх форме
Примена механизама за одређивање накнаде за угљеник, као што су порези на угљеник или системи ограничавања и трговине, може створити економске подстицаје за произвођаче стоке да смање свој угљенички отисак. Постављањем пореза или других надокнада на емисије угљеника, ове политике подстичу пољопривреднике да улажу у технологије и праксе које смањују емисије и повећавају ефикасност.
-Планирање коришћења земљишта: Прописи о планирању коришћења земљишта могу помоћи у спречавању ширења сточарске производње у еколошки осетљива подручја, као што су шуме или мочваре, и промовисати праксе одрживог управљања земљиштем. Прописи о зонирању, ознаке заштићених подручја и иницијативе за њихово очување, могу помоћи у очувању критичних станишта и услуга екосистема уз промовисање отпорности на климу.
-Управљање водама: Прописи који регулишу коришћење и управљање водама могу помоћи у решавању проблема оскудице воде и квалитета у вези са сточарском производњом. Ови прописи могу укључивати ограничења захватања воде, мере очувања воде и смернице за заштиту водних ресурса од загађења.
- Добробит фармских животиња: Законодавство и прописи који имају за циљ промовисање добробити животиња у сточарској производњи могу индиректно подржати прилагођавање климатским променама и напоре за ублажавање утицаја побољшањем здравља и продуктивности животиња. Стандарди за смештај, руковање и транспорт стоке могу смањити стрес и појаву болести, што доводи до ефикаснијег коришћења ресурса и смањења емисије гасова стаклене баште по јединици производње.
-Подршка обновљивој енергији: Владе могу донети политике за промовисање усвајања технологија обновљивих извора енергије, као што су соларни панели или дигестори за биогас, на сточним фармама. Подстицаји као што су „feed-in“ тарифе, порески кредити или грантови могу помоћи да се надокнаде трошкови инсталирања система обновљивих извора енергије и охрабре фармери да производе чисту енергију на фарми, смањујући ослањање на фосилна горива и доприносећи смањењу емисије.
Са друге стране, владе могу увести подстицаје, субвенције и друге инструменте политике за промовисање усвајања одрживих и климатски отпорних пољопривредних техника, као што су агрошумарство, ротационе испаше и мере за очување воде. На пример, недавне реформе Заједничке пољопривредне политике (CAP) Европске уније су нагласиле одрживост животне средине, укључујући мере за подстицање климатски паметне пољопривреде и подршку агроеколошким приступима. [3]. Следеће еколошке иницијативе су саставне компоненте CAP-а:
- Критеријуми вишеструке усаглашености повезују финансијску помоћ са поштовањем прописа ЕУ у вези са стандардима животне средине, као и здрављем људи, биљака и животиња.
-Зелена директна плаћања налажу специфичне акције (као што је очување трајних травњака, промовисање разноврсности усева и успостављање еколошких фокусних подручја), а свака има за циљ заштиту животне средине и решавање климатских промена.
- Политике руралног развоја подржавају инвестиције и пољопривредне праксе које промовишу климатске акције и одрживо управљање природним ресурсима.
CAP значајно доприноси борби против климатских промена, издвајајући приближно 1/4 својих средстава од 2014. до 2020. за акције усмерене на климу. Ово укључује смањење емисија гасова стаклене баште кроз побољшано управљање стоком и улагање у складиштење стајњака, повећање секвестрације угљеника кроз заштиту земљишта и обнову шума и помоћ пољопривредницима да се прилагоде климатским изазовима новим методама и технологијом. Као резултат тога, пољопривредне емисије су се смањиле за 21% између 1990. и 2017. без угрожавања нивоа производње. CAP 2023-27 има за циљ даље јачање подршке ублажавању климатских утицаја, усклађујући се са циљем Зеленог договора ЕУ о постизању нето нулте емисије гасова стаклене баште до 2050. Године [3]. Поред CAP-а као главног алата пољопривредне политике ЕУ, постоји неколико других важних законодавних и регулаторних мера у вези са климатским променама и одрживом сточарском производњом [3]:
-Прописи о животној средини: ЕУ је применила различите еколошке прописе који утичу на узгој стоке, укључујући Оквирну директиву о водама, Директиву о нитратима и Директиву о индустријским емисијама. Ови прописи имају за циљ заштиту квалитета воде, смањење загађења од пољопривредних активности и промовисање одрживог управљања ресурсима.
- Циљеви емисије гасова са ефектом стаклене баште: ЕУ се обавезала да ће смањити емисије гасова стаклене баште за најмање 40% до 2030. године у поређењу са нивоима из 1990. године, као део својих укупних климатских циљева према Париском споразуму. Да би се постигао овај циљ, ЕУ је усвојила политике као што је Уредба о подели напора, која поставља обавезујуће циљеве смањења емисија за секторе који нису обухваћени системом ЕУ за трговину емисијама, укључујући пољопривреду.
-Законодавство о добробити животиња: ЕУ је успоставила свеобухватно законодавство о добробити животиња, које се примењује на праксе гајења стоке. Ово укључује прописе о систему смештаја и гајења, транспорту животиња и методама клања, који имају за циљ да обезбеде добробит животиња током њиховог живота.
-Обновљива енергија и енергетска ефикасност: ЕУ је спровела политике за промовисање обновљивих извора енергије и побољшање енергетске ефикасности, што може имати користи за сточарске фарме. Иницијативе као што су Директива о обновљивој енергији и Директива о енергетској ефикасности дају подстицаје и подршку за усвајање технологија обновљивих извора енергије и мера за уштеду енергије на фармама.
-Финансирање истраживања и иновација: ЕУ обезбеђује средства за истраживачке и иновативне пројекте који имају за циљ побољшање одрживости у пољопривреди, укључујући и сточарску производњу. Програми као што су Horizon 2020 и Стратешки планови заједничке пољопривредне политике укључују могућности финансирања пројеката фокусираних на прилагођавање климатским променама, ублажавање последица и праксе одрживе пољопривреде. Ове законодавне и регулаторне мере чине свеобухватан оквир за решавање климатских промена и промовисање одрживе сточарске производње у ЕУ.
Из глобалне перспективе, слично као у ЕУ, креатори политике могу да промовишу улагања у отпорну инфраструктуру, истраживање и саветодавне услуге усклађивањем пољопривредне политике са климатским циљевима [4]. На пример, један од највећих светских конзорцијума фондова – Глобални фонд за животну средину (GEF) је издвојио преко 22 милијарде долара и доделио 120 милијарди долара за суфинансирање за преко 5.000 националних и регионалних иницијатива у последњих 30 година [5]. Пружање институционалне подршке, као што је приступ кредитима, осигурању или техничкој подршци, може помоћи да се превазиђу препреке за усвајање климатски паметних пракси, посебно за мале фармере или оне који раде у окружењима са ограниченим ресурсима [6].
Уопштено говорећи, различити финансијски механизми као што су порези на угљеник, плаћања за услуге екосистема (PES) или различите субвенције намењене борби против климатских промена, могу пружити финансијске подстицаје за произвођаче стоке да усвоје климатски повољне праксе. Ови подстицаји могу помоћи да се надокнаде трошкови повезани са применом нових технологија или прелазак на одрживије методе пољопривреде [7].
Јачање свести и разумевања
Пољопривредници често сумњају у истинитост тврдњи о постојању климатских промена, упркос томе што су из прве руке искусили штетне утицаје на своју производњу. Отуда постоји потреба за неговањем поверења у научна сазнања, као и у деловање влада које се руководе овим чињеницама.
Програми обуке могу повећати свест и разумевање фармера о утицајима климатских промена на сточарску производњу. Усвајањем знања о потенцијалним ризицима и рањивостима, као и доступним мерама прилагођавања и ублажавања, фармери могу донети информисане одлуке како би заштитили своју производњу [8].
Осим фармера, подизање јавне свести о важности одрживе сточарске производње и улози потрошача у покретању промена може створити потражњу за климатским производима и праксама. Образовне кампање, медијски контакти и потрошачке ознаке могу помоћи у информисању потрошача о утицају њихових избора хране на животну средину и подстаћи потражњу за одрживо произведеним сточним производима. [4;9;10].
Обуке и иницијативе за изградњу капацитета
Организовање обука има за циљ едукацију фармера о утицајима климатских промена и доступним стратегијама за ублажавање и прилагођавање овим променама. Услуге саветовања, радионице и демонстрационе фарме могу помоћи у ширењу знања и најбољих пракси. Иницијативе за обуку играју кључну улогу у изградњи капацитета сточарске производње за имплементацију климатски паметних пракси. Пољопривредницима може недостајати знање или техничке вештине потребне за усвајање техника одрживе пољопривреде.
Обуке могу попунити ову празнину пружањем практичних смерница и искуства у областима као што су очување земљишта, управљање водама и здравље животиња. Штавише, пружањем едукације о климатски паметним праксама, као што су побољшано управљање животињама, ефикасност исхране и очување ресурса, ови програми могу оснажити пољопривреднике да ублаже климатске промене и прилагоде се на њих. Стога, програми обуке нуде драгоцене могућности за изградњу капацитета и ширење знања међу произвођачима стоке [2;4].
Приступ ресурсима
Обуке и интервенције владе могу побољшати приступ пољопривредника ресурсима и технологијама потребним за прилагођавање и ублажавање климатских промена. Ово укључује приступ сортама усева и расама животиња отпорних на климу, као и решењима за обновљиву енергију. Олакшавањем приступа овим ресурсима, креатори политике и програми обуке могу помоћи пољопривредницима да побољшају сопствену прилагодљивост климатским променама [6].
Истраживање, иновације, сарадња и размена знања
Улагање у истраживање и развој нових технологија и иновација прилагођених сектору сточарства може помоћи у побољшању отпорности на климатске промене. Ово може укључивати гајење раса стоке отпорније на топлоту, развој додатака храни који смањују емисију метана или дизајнирање енергетски ефикасних система смештаја. Напредак у прецизној пољопривреди, даљинском детектовању и алатима за дигитално праћење омогућавају пољопривредницима да оптимизују коришћење ресурса, минимизирају утицаје на животну средину и ефикасно реагују на климатску варијабилност. На пример, мобилни сензори могу да прате здравље и понашање животиња у реалном времену, помажући фармерима да идентификују и ублаже ризике од топлотног стреса [11].
Истраживања морају да интегришу утицаје климатских промена са настојањима сточара да се прилагоде како би се донеле политичке одлуке и ефикасно подржале циљане опције прилагођавања. Успостављање ових доказа је од кључног значаја за осигуравање усклађености прилагођавања са потребама сектора сточарства и задовољавања растуће потражње за производима животињског порекла [9].
Подстицање сарадње и размене знања међу заинтересованим странама, укључујући пољопривреднике, истраживаче, креаторе политике и представнике индустрије, може олакшати размену идеја, искустава и најбољих пракси. Платформе као што су мреже пољопривредника, истраживачки конзорцијуми и партнерства са више заинтересованих страна могу подстаћи сарадњу и колективно деловање. Јачање капацитета за иновације и пружање подршке пољопривредницима су од виталног значаја за ширење одрживе и регенеративне пољопривреде, чиме се максимизирају њени позитивни ефекти. Пољопривреда има значајан потенцијал у ублажавању утицаја климатских промена, а подстицањем сарадње између фармера и других актера у систему исхране, изазови се могу решити свеобухватније. Иницијативе попут „Test Farms“ [12] могу олакшати партнерства између пољопривредника и стартапова, омогућавајући фармерима да стекну нове вештине а стартаповима да пилотирају својим решењима уз подршку за скалабилност.
Управљање ризиком
Произвођачи стоке суочавају се са низом ризика повезаних са климом, укључујући топлотни стрес, сушу, избијање болести и недостатак хране. Стратегије прилагођавања и ублажавања могу помоћи у ублажавању ових ризика и изградњи отпорности у суочавању са неизвесношћу. Пружајући обуку о техникама процене ризика и управљања, као и приступ механизмима осигурања и финансијске подршке, фармери могу боље да се носе са изазовима везаним за климу [13].
У закључку, стратегије ублажавања и прилагођавања су од суштинског значаја за изградњу климатске отпорности у системима сточарске производње. Програми обуке, политичке интервенције и технолошке иновације нуде обећавајуће путеве за подстицање и спровођење ових стратегија. Улагањем у образовање, подршку политикама и истраживање и развој, заинтересоване стране могу промовисати одрживе праксе које повећавају продуктивност, профитабилност и еколошку одрживост сточарства.
Референце
Thornton, P. K., & Herrero, M. (2014). Climate change adaptation in mixed crop–livestock systems in developing countries. Global Food Security, 3(2), 99-107.
FAO. (2022). FAO Strategy on Climate Change 2022–2031.Retrieved from https://www.fao.org/3/cc2274en/cc2274en.pdf
European Commission. (n.d.). CAP and Environment.Retrieved from https://agriculture.ec.europa.eu/sustainability/environmental-sustainability/cap-and-environment_en
IPCC. (2014). Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press.
IFAD. (n.d.). Global Environment Facility. Retrieved from https://www.ifad.org/en/gef
UNDP. (2019). Climate Change Adaptation in Agriculture. United Nations Development Programme. Retrieved from http://www.undp.org/content/undp/en/home/librarypage/environmentenergy/climate_change/adaptation-in-agriculture.html
Wollenberg, E., Tennigkeit, T., Dinesh, D., Baumert, S., Röhrig, F., Kirfel-Rühle, L., & Zeppenfeldt, L. (2022). Compensating farmers for ecosystem services: Lessons and an agenda for innovation (executive summary). CompensACTION Policy Brief.
Hall, C., & Wreford, A. (2012). Adaptation to climate change: the attitudes of stakeholders in the livestock industry. Mitigation and adaptation strategies for global change, 17, 207-222.
Escarcha, Jacquelyn F., Jonatan A. Lassa, and Kerstin K. Zander. (2018). Livestock Under Climate Change: A Systematic Review of Impacts and Adaptation. Climate 6, no. 3: 54. https://doi.org/10.3390/cli6030054
Neethirajan, S. Innovative Strategies for Sustainable Dairy Farming in Canada amidst Climate Change.(2024). Sustainability, 16, 265. https://doi.org/10.3390/su16010265
Alipio, M., & Villena, M. L. (2023). Intelligent wearable devices and biosensors for monitoring cattle health conditions: A review and classification. Smart Health, 27, 100369.
EIT Food. (n.d.). Test Farms. Retrieved from https://www.eitfood.eu/projects/test-farms
Sidahmed, A. 2008. Livestock and Climate Change: Coping and Risk Management Strategies for a Sustainable Future. In Livestock and Global Climate Change conference proceeding, May 2008, Tunisia."