Смањење употребе PPP применом нехемијских метода заштите биља

Смањење употребе пестицида у пољопривредној производњи

Смањење употребе фитофармацеутика у Словенији заснива се на поштовању захтева Закона о фитофармацеутским средствима (ЗФфС-1 – Службени гласник РС, бр. 83/12 и 35/23), Правилника о обуци о средствима за заштиту биља. (Сл. гласник РС, бр. 85/13), Правилник о условима за промет средствима за заштиту биља и о управљању и преносу података о промету средстава за заштиту биља (Службени лист РС, бр. 107/13). и 30/18), Правилник о захтјевима за исправан рад уређаја за примјену средстава за заштиту биља и о условима и начину вршења њиховог прегледа (Службени лист РС, бр. 36/19), Правилник о правилна употреба фитофармацеутика (Службени лист РС, бр. 71/14, 28/18, 56/22 и 155/22), Правилник о интегрисаној заштити биља од штетних организама (Сл. лист Р. Словенија, бр. 43/14), Наредба о забрани промета и употребе одређених фитофармацеутика на територији Републике Словеније (Службени лист РС, бр. 31/11 и 83/12 – ЗФфС-1), Уредбе (ЕЗ) бр. 1107/2009 Европског парламента и Савета од 21. октобра 2009. о стављању средстава за заштиту биља у промет и стављању ван снаге Директива Савета 79/117/ЕEC и 91/414/ЕEC (2009/1107), Директиве 2009/128/EC Европског парламента и Савета од 21. октобра 2009. о успостављању оквира за мере Заједнице за постизање одрживе употребе пестицида (Текст се односи на ЕЕА) Текст се односи на ЕЕА. (2009/128) и Директива Комисије (ЕУ) 2019/782 од 15. маја 2019. о измени Директиве 2009/128/EC Европског парламента и Савета у вези са успостављањем усклађених индикатора ризика (Текст се односи на ЕЕА) (2019/ 782).

Што се тиче смањења употребе средстава за заштиту биља (PPP), за директно сузбијање штетних организама у интегрисаној заштити биља првенствено се користе различите нехемијске методе заштите биља, које ограничавају популације штетних организама испод прага штетности и имају приоритет над хемијским сузбијањем (употреба PPP). Ове методе се такође називају нискоризичне методе заштите биља и укључују физичке, биотехничке и биотичке мере. Нехемијске методе заштите биља обухватају и употребу „PPP ниског ризика” на бази микроорганизама, биљних екстраката и феромона, других нискоризичних супстанци и коришћење основних супстанци.

Смањење употребе PPP на пољопривредним и непољопривредним површинама могуће је применом нехемијских метода заштите (механичко сузбијање штетних организама, употреба основних супстанци, биотичка заштита биљака...). Како би се избегао што је могуће већи ризик по здравље људи, употреба PPP је ограничена или потпуно забрањена на непољопривредним површинама и јавним површинама где се не може обезбедити безбедна употреба PPP или где се штетни организми могу контролисати алтернативне методе. Истовремено, потребно је размотрити и могућу изложеност људи на јавним површинама који би могли бити изложени ризику приликом коришћења PPP. На непољопривредним површинама, као што су путеви, железничке пруге, примењују се нехемијске методе (нпр. сузбијање корова паром...). У смислу смањења употребе PPP, употреба PPP на спортским теренима је ограничена на употребу на лицу места и само ако је употреба PPP неопходна. Ово осигурава најмању могућу изложеност људи који остају на игралиштима након употребе PPP.

Физичке мере

Физичке мере су мере којима се спречава или ограничава приступ штетних организама гајеним биљкама и мере хватања или уништавања (сузбијања) штетних организама. Ове мере се могу користити за смањење употребе PPP кад год је то могуће. Физичке мере укључују:

- чишћење семена и другог садног материјала (уклањање нечистоћа - семена корова, уклањање заражених биљака из семенских усева или других извора садног материјала - у расадницима, матичним засадима);

- термичка обрада садног материјала (урањање семена или другог садног материјала (калемова, резница...) у водено купатило на одређено време на одређеној температури - начин уништавања патогених бактерија, фитоплазми или вируса у садном материјалу; излагање семена на ниске температуре...);

- дезинфекција земљишта уз помоћ водене паре (у хортикултури, посебно при гајењу у заштићеним подручјима);

- сечење заражених делова биљака (пепелница јабуке, рак јабуке или пепелница крушке...);

- обрада земљишта (смањење популације штетних инсеката у земљишту – жижака, кукурузног мољаца...; орање може утицати на ницање и раст корова – посебно вишегодишњих);

- разне мере сузбијања штеточина (ручно уклањање штеточина; прање водом или струјом ваздуха; употреба пепела, дијатомејске земље...);

- употреба обојених лепљивих дасака, лаких мамаца и мамаца за храну за хватање штетних врста инсеката (лаки мамци, лепљиве даске различитих боја и мамци за храну углавном су намењени праћењу појаве штеточина, али у мањој мери и смањују њихову заступљеност);

- употреба разних замки (за хватање глодара...) и звучних репелената (за птице или глодаре);

- спречавање штеточина да приступе биљкама са препрекама (навлаке, мреже против инсеката - мреже за инсекте, мреже за птице, високе баријере на ивицама поља против напада инсеката, ограде и електрични сточари против дивљих животиња);

- механичко сузбијање корова (механичко или ручно плијевљење, дрљање или четкање, кошење, малчирање...) и

- сузбијање корова паром, врелом пеном, паљењем пламеном (путеви, железница...)

Биотехничке мере

Биотехничке мере сузбијања штеточина су поступци који користе неке од природних реакција штеточина на одређене хемијске стимулусе и укључују употребу атрактаната (нпр. феромона), средстава за одвраћање и мамаца за храну.

Феромони су супстанце које луче инсекти у малим количинама и намењени су међусобној комуникацији између јединки исте врсте. У заштити биља феромони се углавном користе за праћење популација одређених економских штеточина у засадима или усевима (за праћење разних врста буба – јабука, бресква и др.), мољаца, сова и других штеточина. Феромонским мамцима утврђујемо присуство и обиље штеточина у времену и простору.

Неке методе сузбијања штеточина су такође развијене на основу феромона, од којих је једна метода забуне или конфузије. Сексуални феромони се користе да одврате мужјаке од проналажења женки за парење и стога женке полажу неоплођена јаја. Метода збуњености се користи за контролу увијача од јабуке и брескве. Метода је ефикаснија ако популација штеточина није превелика, ако је плантажа изолована и ако је у већем комплексу.

Феромони се такође користе у такозваном "масовном лову". Феромони се користе за привлачење инсеката да буду ухваћени у или на замке. Замке са феромонима морају бити у плантажи или распоређене равномерно и у довољном броју до производног објекта, како би се у њима заробио довољно велики број инсеката и тиме смањила њихова популација, а самим тим и штета коју они изазивају.

Биотичке мере

Биотичка заштита је метода заштите где се један организам користи за смањење густине насељености другог организма. Циљ биотичке заштите је да други организми ступе у интеракцију са штеточинама или патогенима уништавајући их или ометајући њихов развој. Биљне патогене гљиве имају и своје противнике (антагонисте, патогене) који их или паразитирају или ометају њихов раст емитујући супстанце (антибиотике) које им штете, па постоји стална конкуренција између организама за простор и храну.

Организми који својим начином живота користе узгајивачу у контроли штетних организама називају се корисним организмима = природним непријатељима. У биотичкој заштити користе се знања о односима међу врстама и код одабраних корисних организама смањују се популације штетних организама и држе испод прага економске штете. Корисни организми су инсекти, гриње, ентомопатогене нематоде, гљиве, бактерије, вируси. Могу се користити за контролу инсеката, гриња, гљивица, бактерија, па чак и неких корова.

У биотичкој заштити биља за сузбијање штетних организама користе се живи корисни организми. У зависности од начина деловања на штетне организме, корисни организми се деле у четири групе:

1.) Предатори: то су инсекти, гриње... који се хране биљним штеточинама и уништавају их. Да би се успешно одржала популација грабљивица, мора постојати довољан број штеточина у одговарајућој фази развоја и успостављени услови средине који омогућавају развој предатора. Најуспешнији домаћи корисни грабежљивци међу инсектима и пауковима су бубамаре, бубамаре, трипси , грабљиви глодари, грабљиви стенице и грабљиви гриње. Предатори регулишу обиље биљних штеточина на отвореном и у заштићеним просторима.

2.) Паразитоиди: су инсекти који су више специјализовани за домаћине него предатори. Полажу једно или више јаја у домаћина (јаје, ларва, буба или одрасла штеточина). Излежене ларве паразитоида хране се ткивом домаћина и његов изглед се мења, али не умире одмах. Од штеточина се појављује одрасли паразитоид. Пример паразитоида који се често користи у заштићеним подручјима је стакленичка лишћара (Encarsia formosa).

3.) Патогени: су гљиве, бактерије или вируси који инфицирају своје домаћине, инсекте и друге животињске организме. Они продиру у њих, узрокујући да ослабе и можда чак и умру. Принцип деловања је паразитизам. У патологији инсеката, они се називају и ентомопатогени организми.

4.) Антагонисти: утичу на опстанак или патогеност штетних организама, али их не користе као извор хране. Они инхибирају раст и репродукцију штетних организама такмичећи се са њима за храну и простор (конкуренција) или их ометају супстанцама које луче (антибиоза).

Приступи у биотичкој заштити су следећи:

- Заштитна биотичка заштита: заснива се на мерама којима штитимо аутохтоне корисне организме и обезбеђујемо им повољне услове за насељавање и размножавање;

- Класична биотичка заштита: то је метод биотичке заштите, када тражимо алохтони корисни организам (најчешће у подручју порекла штеточине) и уводимо га у подручје где се алохтона штеточина неплански проширила. , који стога нема ефективних природних непријатеља и

- Масовно размножавање и циљано ослобађање корисних организама: Ослобађање корисних организама на место где треба смањити популацију штеточина може бити или поплавом или сезонском инокулацијом. Сезонско инокулативно уношење корисне врсте значи уношење лабораторијских или на други начин размножаних аутохтоних или алохтоних корисних врста на отвореном или у заштићено подручје. Такав организам се уноси једном или више пута током вегетације, са циљем аутоматске даље репродукције.

Биотичка заштита има много предности у односу на хемијску, јер уз биотичку заштиту нема остатака PPP у усеву и биотички препарати немају грејс период, такође не оштећују биљке, углавном не утичу на појаву отпорности штетних организама, не загађују животну средину и нису опасни за људе који их користе.

Успех биотичке заштите у великој мери зависи од знања корисника, јер је неопходно добро познавање штетних организама и промена које оне изазивају на биљкама, као и прагова штетности. Корисници стога морају бити добро обучени да прате појаву штетних и корисних врста организама. Једна од негативних особина биотичке заштите је да делује споро. Корисници такође морају познавати развојни циклус и праг корисности корисних организама. Такође је веома важно знати како транспортујемо и складиштимо препарате са корисним организмима, када их уносимо у зависности од величине популације штеточина, какви су услови на месту уношења (температура, осветљење, влажност) и који PPP су коришћени пре увођења.

Приликом коришћења корисних организама, PPP се не могу користити истовремено, јер су само нека PPP компатибилна са корисним организмима. Коришћење погрешног инсектицида ће наштетити или убити корисне организме.

Ближе процедуре уношења, узгоја и коришћења корисних организама, односно инсеката, гриња и ентомопатогених нематода у Словенији су регулисане Правилником о биотичкој заштити биља (Сл.лист РС, бр. 45/06), уношење и употреба микроорганизама (гљивица, бактерија и вируса) регулисана је Законом о фитофармацеутским средствима.

У биотичкој заштити, суштинско ограничење је да можемо да користимо само корисне организме за које је доказано да нису у стању да нанесу штету животној средини утичући на нециљне организме. Врсте корисних организама могу бити аутохтоне и алохтоне, аутохтони организам је одувек био присутан у екосистему, те стога не очекујемо негативне утицаје при коришћењу таквог организма. Алохтони организам (алохтони, егзотични) је организам који није присутан на територији или није био присутан док га није населио човек. Део поменутог правилника су и спискови аутохтоних и алохтоних корисних организама, чије је уношење и коришћење дозвољено на територији Словеније. Само организми наведени на овим листама могу да саветују, препоручују и оглашавају.

Смањење употребе PPP коришћењем „ PPP на бази микроорганизама, биљних екстраката, феромона, других нискоризичних супстанци и основних супстанци“

Под појмом PPP подразумевамо све супстанце које су намењене за заштиту биља или биљних производа за заштиту од штетних организама. У интегрисаној заштити биља, у циљу смањења употребе хемијских супстанци, првенствено се користе PPP, која су мање опасна и мање оптерећују здравље људи, животиња и животну средину. Ово укључује и употребу PPP направљених на бази микроорганизама, биљних екстраката, феромона и нискоризичних супстанци. За регистрацију и употребу ових препарата у Словенији важе исти законски прописи као и за хемијско PPP. Актуелна листа регистрованих PPP на бази микроорганизама, биљних екстраката, феромона и нискоризичних супстанци доступна је на веб адреси:

http://spletni2.furs.gov.si/PPP/REGSR/PPP_sezn.asp?L=1&S=4&top=1

Сузбијање штеточина ентомопатогеним микроорганизмима

Сузбијање штеточина ентомопатогеним микроорганизмима је мера када се ентомопатогене гљиве, ентомопатогене бактерије или вируси користе за сузбијање штетних врста инсеката и сузбијање се заснива на патологији инсеката, тада је реч и о микробиотској заштити. Гљиве, бактерије или вируси морају бити спремни за употребу, тако да се могу чувати и применити, уз одржавање високог нивоа виталности како би се ефикасно активирали након наношења. Ентомопатогене гљиве инфицирају инсекте у различитим развојним фазама (одрасли инсекти, ларве, бубе). Међу ентомопатогеним гљивама, гљиве из родова Beauveria и Metarhizium показале су највећу корисност у контроли штеточина, иако се многе друге користе и тестирају. Међу ентомопатогеним бактеријама, Bacillus thuringiensis ( Бт ) се деценијама широко користи за контролу штеточина. Ове бактерије формирају протеине у облику кристала, који се у дигестивном тракту инсеката претварају у токсине и изазивају смрт инсеката. Ентомопатогени вируси првенствено инфицирају ларве инсеката када се прогутају. Вируси са уским спектром домаћина су посебно погодни за биотичку заштиту. У органској и интегрисаној производњи јабука, употреба препарата на бази Cydia pomonella granulosa вирус за сузбијање јабуковог сврдла већ се усталио у Словенији.

Заштита од болести на бази гљивица и бактерија

У заштити од болести заснованих на гљивама и бактеријама користе се организми, као што су гљиве и бактерије које паразитирају на гљивама или ометају њихову репродукцију и развој. Поред паразитизма, конкуренције и антибиозе, неки корисни микроорганизми такође делују тако да повећавају отпорност биљака на болести или подстичу раст биљака, што олакшава подношење штете изазване штетним организмима. Слично као што користимо заштитни приступ у биотичкој заштити од штеточина, можемо користити и микроорганизме који су већ присутни у области гајења, или повећати њихову бројност и разноврсност, у контроли патогених гљива или бактерија за биљке. Додавањем органске материје (зелено ђубриво, органска ђубрива, компостирана кора и други компости), рахљењем земљишта и обезбеђивањем адекватне влажности, подстичемо размножавање сапрофитних гљива и бактерија. Приликом употребе микробиотских препарата за сузбијање биљних болести, морају се поштовати упозорења у вези са мешањем са другим фунгицидима како се не би уништио активни микроорганизам. Препарати су ефикасни у ограниченом температурном опсегу, код неких је потребно и претходно припремити раствор за прскање како би се убрзало клијање спора корисне гљиве. Каренца за микробиотичке препарате не постоји, или су веома кратке.

Употреба PPP на бази биљних екстраката, феромона и супстанци ниског ризика

Биљни екстракти се састоје од једне или више супстанци које се налазе у биљци и добијене од биљака или њихових делова поступком пресовања, млевења, дробљења, дестилације, екстракције, ферментације или другог процеса. Заштита биљака од штеточина подразумева употребу различитих супстанци које се производе у метаболичким процесима биљака и које имају важну улогу у заштити биљке од штетних организама. Међу познатијим и кориснијим супстанцама биљног порекла у свету су препарати који садрже активну супстанцу пиретрин, који је природни инсектицид који се добија у облику праха или уља буве бубе Chrysanthemum cinerariifolium или Chrysanthemum coccineum. Међу комерцијално доступнијим препаратима са инсектицидним дејством налазимо и екстракт добијен од дрвета Neem (Azadirachta indica) - неемово уље. Ово садржи низ секундарних метаболита, укључујући саланин , који делује као средство одвраћања и одвраћа инсекте од храњења, и азадирахтин , који инхибира раст инсеката и изазива поремећаје у репродукцији и метаморфози. Поред свог инсектицидног дејства, уље неема такође има нематоцидно, бактерицидно и фунгицидно дејство.

Група PPP обухвата све супстанце, са изузетком хранљивих материја које утичу на животне процесе и раст биљака (регулатори раста биљака, супстанце за подстицање отпорности биљака) и супстанце које се користе у поступцима биотехничких метода сузбијања SO (феромони, средства одбијања или репеленти). Неке од наведених супстанци су дефинисане као супстанце ниског ризика на основу посебних критеријума. Информације о супстанцама ниског ризика доступне су у европској бази података о PPP:

https://ec.europa.eu/food/plant/pesticides/eu-pesticides-database/active-substances/?event=search.as.

Употреба основних супстанци

Основне супстанце које се могу користити за заштиту биља су оне супстанце које нису проблематичне, не изазивају хормонски дисбаланс и немају неуротоксично или имунотоксично дејство. Одобрена су за друге намене и иначе се не користе за заштиту биља и не стављају се у промет као средства за заштиту биља – PPP, али су ипак корисна за заштиту биља, било директно у препаратима који се састоје од основних супстанци. Супстанце које испуњавају критеријуме за храну могу се сматрати основним материјама. Употребу основних супстанци у Европској унији (ЕУ) одобрава Европска комисија.

Списак дозвољених активних супстанци које су одобрене као основне супстанце за заштиту биља налази се на сајту MKGP-UVHVVR: https://www.gov.si/teme/osnovne-snovi-za-varstvo-rastlin/. Поред словеначких имена у првој колони, латински или енглески називи су наведени у другој колони. Неке од ових супстанци корисник може користити и у органској производњи, што је назначено у трећој колони

Референце​

- https://www.gov.si/teme/trajnostna-raba-fitofarmacevtskih-sredstev/

- Act on phytopharmaceuticals: http://www.pisrs.si/Pis.web/pregledPredpisa?id=ZAKO6355

- Order prohibiting the circulation and use of certain phytopharmaceuticals on the territory of the Republic of Slovenia: http://www.pisrs.si/Pis.web/pregledPredpisa?id=ODRE2109

- Regulations on integrated protection of plants against harmful organisms: http://www.pisrs.si/Pis.web/pregledPredpisa?id=PRAV11530

- Rules on the correct use of phytopharmaceuticals: http://www.pisrs.si/Pis.web/pregledPredpisa?id=PRAV11541

- Rulebook on the conditions for trade in plant protection products and on the management and transmission of data on the sale of plant protection products: http://www.pisrs.si/Pis.web/pregledPredpisa?id=PRAV11540

- Regulations on training on plant protection products: http://www.pisrs.si/Pis.web/pregledPredpisa?id=PRAV11537