Модул 4 · Поглавље 8
Повећање локалне пољопривредне производње и самодовољности у снабдевању храном
Увод
Безбедност хране, према дефиницији Комитета Уједињених нација за светску безбедност хране, значи да сви људи, у сваком тренутку, имају физички, друштвени и економски приступ довољној, безбедној и хранљивој храни која задовољава њихове преференције у исхрани и прехрамбене потребе за активан и здрав живот. (1)
Самодовољност у храни
Самодовољност у храни (FSS) и волатилност цена постали су политички приоритет за владе (2) Повећање разноврсности усева је агроеколошки приступ за побољшање FSS, тако да мали произвођачи могу да одрже стабилност својих прехрамбених система, смањујући ризик од стреса, епидемије штеточина или суше (3). Регион може повећати стабилност свог система исхране изградњом сопственог FSS [5]. Производња хране је полазна тачка у анализи суверенитета и безбедности хране. Стварање прихода кроз ефикасну производњу на терену обезбеђује стварну основу продуктивности (4). Традиционална пољопривредна производња производних система одређује приступ храни и добијање комплементарних прихода кроз продају производа и нуспроизвода; ово се сматра резултатом интеграције животних стратегија (5).
Изазови у производњи хране при обезбеђивању безбедности хране уз смањену употребу фитофармацеутских средстава
„Очекује се да ће се светска популација повећати на једну трећину; ФАО процењује да ће, ако се тренутни трендови раста прихода и потрошње наставе несмањеним, пољопривредна производња морати да порасте за 60 одсто како би се задовољиле очекиване повећане потражње за храном и храном за животиње Повећање глобалне потражње за храном за 60% ће се десити до 2050. године у односу на нивое из 2006. године због повећања становништва и промена у обрасцима исхране, док ће климатске промене континуирано утицати на глобалне системе хране“ (6) . „Број људи погођених глађу на глобалном нивоу је у порасту од 2014. године упркос томе што се производња хране удвостручила у последње 3 деценије. Током 2019. „две милијарде људи, или 25,9% светске популације, искусило је глад или није имало редован приступ хранљивој и довољној храни." (7)
(https://www.researchgate.net/figure/The-Four-Dimensions-of-Food-Security_fig1_283048378)
Основни задатак пољопривреде је да обезбеди адекватне количине неоштећене хране, односно да унапреди самоодрживост пољопривредним производима, што је условљено климатским променама са све чешћим елементарним непогодама, које производњу хране чине све непредвидивијом, и бројним кризним догађајима везаним за глобална економија. Осигурати довољне количине безбедне хране уз вођење рачуна о принципу одрживости, очувању природне средине, простора и биодиверзитета није лак задатак, јер је пољопривредна производња константно угрожена бројним биљним болестима, штеточинама и биљним инвазивним врстама, које смањују квалитета и количине усева и директно утичу на квалитет хране и економичност производње пољопривредног биља. Да би се постигао постављени циљ, потребно је и фокусирање на бригу о животној средини и смањење ризика и утицаја употребе фитофармацеутика (PPP), који су важан елемент заштите здравља биља, на здравље људи и животну средину. (8)
Контрола штеточина које оштећују усеве и биљке је неопходна како за очување безбедности хране, тако и за обезбеђивање одрживог прихода пољопривредницима за њихову производњу. Ово треба да се уради уз минимизирање ризика по људе и животну средину. Такав приступ, коришћењем природних метода кад год је то могуће и хемијских пестицида као последњег средства, назива се „интегрисано управљање штеточинама“ (IPM). Европска комисија је данас објавила базу података која представља преглед тренутно доступних IPM метода, уз студију у којој се процењује њихова ефикасност и изгледи за њихово даље коришћење.
База података обухвата око 1300 примера пракси, техника и технологија у оквиру осам принципа IPM успостављених на нивоу ЕУ и на међународном нивоу, као што су употреба плодореда и уравнотежено ђубрење, праћење штетних организама, циљана и смањена примена и, што је још важније, преференција за нехемијске методе сузбијања штеточина. База података такође укључује 273 „смернице специфичне за усеве“ које су развили национални органи држава чланица и јавна тела за спровођење IPM захтева у складу са Директивом о одрживој употреби пестицида (SUD). Овај преглед праксе, успостављен након две године рада, показује да постоји велика разноликост у могућностима усвајања и имплементације IPM-а у земљама ЕУ. Сви примери су представљени на националним језицима са кратким уводом на енглеском. Овај сет алата је намењен да инспирише националне власти, саветнике за фарме итд. да развију и имплементирају IPM приступе након што их прилагоде локалним/регионалним фармама и агроклиматским условима. База података, смештена у JRC-овој платформи за моделирање података за економију ресурса (DATAm), редовно ће се ажурирати додатним примерима. (9)
Општи преглед IPM стратегије
Камен темељац Директиве је промоција IPM-а, за шта су општи принципи постављени у Анексу III Директиве. Уз промоцију органске пољопривреде, IPM је један од алата за управљање штеточинама са ниским уносом пестицида, а IPM морају да имплементирају сви професионални корисници.
IPM подразумева интегрисани приступ превенцији и/или сузбијању организама штетних за биљке коришћењем свих доступних информација, алата и метода
IPM има за циљ да задржи употребу пестицида и других облика интервенција само на нивоима који су економски и еколошки оправдани и који смањују или минимизирају ризик по људско здравље и животну средину.
Одрживе биолошке, физичке и друге нехемијске методе морају се дати предност у односу на хемијске методе ако обезбеђују задовољавајућу контролу штеточина.
Дефиниција IPM-а
Интегрисано управљање штеточинама подразумева пажљиво сагледавање свих расположивих метода заштите биља и накнадно интегрисање одговарајућих мера које дестимулишу развој популација штетних организама и одржавају употребу средстава за заштиту биља и других облика интервенција на нивоима који су економски и еколошки оправдани и смањују или минимизирати ризике по људско здравље и животну средину. „Интегрисано управљање штеточинама“ наглашава раст здравог усева са најмањим могућим поремећајима у агро-екосистемима и подстиче природне механизме контроле штеточина.
Принципи сузбијања штеточина
Превенцију и/или сузбијање штетних организама треба постићи или подржати између осталих опција посебно:
плодоред,
коришћење адекватних техника узгоја (нпр. техника устајале гредице, рокови и густине сетве, недовољно сетва, конзервациона обрада земљишта, резидба и директна сетва),
употреба, по потреби, отпорних/толерантних сорти и стандардног/сертификованог семенског и садног материјала,
коришћење избалансираног ђубрења, наношења креча и наводњавања/одводњавања,
спречавање ширења штетних организама хигијенским мерама (нпр. редовним чишћењем машина и опреме),
заштита и унапређење важних корисних организама, нпр. адекватним мерама заштите биља или коришћењем еколошке инфраструктуре унутар и ван производних локација.
Штетни организми се морају пратити адекватним методама и алатима, тамо где су доступни. Такви адекватни алати треба да обухватају запажања на терену, као и научно утемељене системе упозорења, предвиђања и ране дијагнозе, где је то изводљиво, као и коришћење савета од професионално квалификованих саветника.
На основу резултата мониторинга професионални корисник треба да одлучи да ли ће и када применити мере заштите биља. Робусне и научно утемељене граничне вредности су суштинске компоненте за доношење одлука. За граничне вредности штетних организама дефинисане за регион, специфичне области, усеви и посебни климатски услови морају се узети у обзир пре третмана, где је то изводљиво.
Одрживе биолошке, физичке и друге нехемијске методе морају се дати предност у односу на хемијске методе ако обезбеђују задовољавајућу контролу штеточина.
Примењени пестициди треба да буду што је могуће специфичнији за циљ и да имају најмање нежељених ефеката на здравље људи, нециљане организме и животну средину.
Професионални корисник треба да задржи употребу пестицида и других облика интервенција на нивоима који су неопходни, нпр. смањеним дозама, смањеном учесталошћу примене или делимичним применама, с обзиром да је ниво ризика у вегетацији прихватљив и да не повећавају ризик за развој резистенције у популацијама штетних организама.
Тамо где је познат ризик од резистенције на мере заштите биља и где ниво штетних организама захтева поновну примену пестицида на усеве, требало би применити доступне стратегије против резистенције да би се одржала ефикасност производа. Ово може укључивати употребу више пестицида са различитим начинима деловања.
На основу евиденције о употреби пестицида и праћења штетних организама професионални корисник треба да провери успешност примењених мера заштите биља. (10)
Предности ослањања на локалну пољопривреду за будућност
Важност локалне хране
Савремени човек не би требало да буде равнодушан према томе какву храну једе. Са здравственог становишта, препоручује се јести сезонско поврће и воће из локалног окружења, јер је оно обично оптималније сазрело и има већу биолошку (нутритивну) вредност. Разлози за куповину локалне хране су:
Смањује удаљеност са које храна путује
Већина хране на полицама супермаркета прешла је велике удаљености да би стигла до вашег тањира. Скраћивањем ланца исхране, потрошачи могу да смање прехрамбене километре и смање емисије угљеника. Пре свега, такође смањујете количину загађења које индиректно изазивате потрошњом. Локална куповина заиста може помоћи у смањењу емисије гасова стаклене баште и укупног утицаја.
Здравије је
Већа је вероватноћа да ћете добити производе бољег квалитета ако купујете локално. Ако је извор локални, гарантована вам је потпуна следљивост до фарме. Локалној храни није потребно додавати конзервансе или друге хемикалије како би је одржала свежом у транзиту. Воће и поврће почињу да губе хранљиве материје у року од 24 сата од брања, тако да је храна која се узгаја на локалном нивоу најбогатија хранљивим материјама када се бере на врхунцу зрелости.
Укључено је мање паковања
Куповина на локалним пијацама је прилика за смањење отпада од хране и амбалаже. Велики део произведене хране баца се од семена до тањира, а отпад се ствара у свим фазама ланца снабдевања; од производње и жетве до дистрибуције и потрошње (где се у овој фази јавља највећи проценат отпада).
Помаже локалној економији
На најосновнијем нивоу, када купујете локално, више новца остаје у заједници. Ако боље погледамо како новац тече, можемо видети дубоке економске последице држања новца у градовима или регионима и како судбина многих заједница у земљи и свету све више зависи од тога. Пошто локални фармери немају исте трошкове транспорта и дистрибуције као велики агробизниси, они су у могућности да задрже већи део профита од своје продаје, што помаже малим агробизнисима да постану успешнији.
Генетски диверзитет је заштићен
Многе врсте гајених производа користе модерне комерцијалне технологије из одређених генских ланаца. У малој пољопривреди, фармери могу да користе различите врсте усева са много различитих боја, што помаже у очувању генетске разноликости усева. Слично, разне животиње се могу узгајати на малој фарми, помажући у повећању биодиверзитета и нудећи више опција потрошачима. (11)
Слика 3: Зашто локално произведена храна увек треба да буде ваш први избор
https://www.green-sail.com/blog/why-locally-produced-food-should-always-be-your-first-choice
Локална производња хране може помоћи у отварању радних мјеста у руралним подручјима, што јача локалну економију. Осим тога, обезбеђена је већа сигурност хране, посебно за заједнице широм света које пате од глади и сиромаштва. Нека истраживања су открила да када мали пољопривредници постану приоритет у глобалном прехрамбеном сектору, заједнице могу напредовати. Такође, локална храна често има много бољи укус од хране која долази са индустријализованих фарми. Сезона жетве почиње на врхунцу зрелости, а не рано, тако да на крају сазревају. Као резултат тога, локална храна или производи су богатији хранљивим материјама. Не морају да путују тако далеко - што дуже храна стоји, ослобађа се више хранљивих материја. Друштвени помак на сезонску исхрану захтевао би од нас да се почнемо ослањати на локалну пољопривреду, која би такође помогла са хранљивим миљама. Такозвани календари сезонске хране познати су у многим земљама, попут Јужне Африке, где знају EatOut, који нуди инфографику сезонских производа. Тајланд нуди Union Fresh Seasonal Charts са кодирањем боја за сезонску храну. Чак иу Холандији, имају приступ сезонским водичима за храну и постоји много опција за свеже поврће. Улажући у локалне фарме сада, заједнице могу да улажу у локалне фарме у будућности. Локална производња хране на тај начин подржава локалне породице, чува генетски диверзитет и локалне локације међу биљкама, што значи да ће будуће фарме бити чвршће и здравије. У будућности ћемо се морати више ослањати на локалну пољопривреду ако индустрија жели да прехрани растуће становништво и одржи привреду. Мала газдинства повећавају сигурност хране за сиромашне заједнице и имају мањи утицај на животну средину. Ово су узроци које свако може да подржи док популација и потражња настављају да расту.
Референце
Intrenational food policy research institute
Clapp J (2017) Food self-sufficiency: Making sense of it, and when it makes sense. Food policy 66: 88-96
Kc K B, Pant L P, Fraser E D, Shrestha P K, Shrestha D (2016) Assessing links between crop diversity and food self-sufficiency in three Copyright@ Jean Pierre Enriquez | Biomed J Sci & Tech Res | BJSTR. MS.ID.005061. Volume 31- Issue 2 DOI: 10.26717/BJSTR.2020.31.005061 23988 agroecological regions of Nepal. Regional Environmental Change 16(5): 1239-1251. 5. Bucagu C, Vanlauwe B, Van Wijk M T, Giller K E (2014) Resource use and
. Bucagu C, Vanlauwe B, Van Wijk M T, Giller K E (2014) Resource use and food self-sufficiency at farm scale within two agro-ecological zones of Rwanda. Food security 6(5): 609-628.
Falcon W P, Naylor R L (2005) Rethinking food security for the twentyfirst century. American Journal of Agricultural Economics, 87(5): 1113-1127.
Barrientos S D L, Magana M A (2016) Milpa and backyard contribution to self-sufficiency food in Mayan communities of Yucatan. Social Studies 24(47): 182-203
International Journal of Environment and Climate Change 13(3):104-108
MOŽNOSTI IN UKREPI ZA ZMANJŠANJE TVEGANJA ZARADI RABE FITOFARMACEVTSKIH SREDSTEV Gregor UREK1 , Matej KNAPIČ2 , Meta ZEMLJIČ URBANČIČ3 , Vojko ŠKERLAVAJ4 , Andrej SIMONČIČ5 , Jolanda PERSOLJA6 , Magda RAK CIZEJ7 , Sebastjan RADIŠEK8 , Mario LEŠNIK9
https://www.green-sail.com/blog/why-locally-produced-food-should-always-be-your-first-choice